Pravoslavci slave sveca koji je bos hodao Beogradom, a danas je zaštitnik svih vozača
Jeo je jednom dnevno, nikada nije spavao i noći je provodio klečeći pred ikonom. Voleli su ga pravoslavci, katolici, muslimani i Jevreji.
Danas Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Jovana Šangajskog, zaštitnika od saobraćajnih nezgoda. Proglašen je za sveca 1993. godine, a među vernicima je ostao upamćen kao čovek čudotvorac, dobrotvor i iscelitelj.
U kalendar SPC Sveti Jovan Šangajski upisan je 2005. godine, a poznat je kao monah koji je sebe iskušao u čudesnom podvigu: da nikada više za života ne legne u krevet i ne zaspi, da se liši i sna i odmora.
Mihailo Maksimovič, kako se Jovan Šangajski zvao pre monaškog života, rodio se 4. juna 1896. godine u Rusiji. Poticao je iz plemićke porodice, a njegov otac Boris Maksimovč bio je srpskog porekla. Porodica Maksimovič izbegla je u 18. veku u Rusiju pred najezdom turskih osvajača, a srpski jezik u kući nikada nisu zapostavili. Roditelji su mu bili jako pobožni, s toga su detetu dali ime po Svetom Mihailu.
Kao dečak, Mihailo nije bio obično dete. Teško je govorio, malo je jeo, nije voleo gimnastiku ni ples, a njegova francuska dadilja prešla je, pod dečakovim uticajem, u pravoslavlje. U prilog njegovoj privrženosti pravoslavlju osim te situacije govore i misli koje će mnogo godina kasnije episkop Jovan zapisati:
- Otkad znam za sebe, želeo sam da služim pravdi i istini. Moji roditelji razgoreli su u meni nepokolebljivu težnju da se borim za istinu, a duša se moja ushićivala primerima onih koji su žrtvovali svoj život za nju - pisao je Jovan Šangajski.
U vreme građanskog rata u Rusiji mladi Mihailo Maksimovič sa porodicom se vratio u domovinu, u Srbiju. U Beogradu je upisao i 1925. godine završio Teološki fakultet, a kasnije i Pravni fakultet. Kao izbeglica je živeo veoma teško, pa je bivši plemić zarađivao za život svoje porodice prodajući dnevne novine.
Ovog neobičnog, siromašnog prodavca novina svi su dobro znali u Beogradu po tome što je i zimi i leti išao bos. Svakoga jutra krenuo bi prvo u Patrijaršiju da tamo službenicima proda novine, a zatim bi zauzimao mesto na pločniku. Beograđani su najradije od Mihaila kupovali novine. Niko nije mogao da pretpostavi da je plemić asketa, vredni prodavac novina, već završio dva fakulteta. Dok su drugi kolporteri, vičući iz sveg glasa, obilazili beogradske kafane, on bi mirno stao na pločnik i novine bi planule.
Zamonašio se 1925. godine u Miljkovom manastiru kod Svilajnca, uzevši ime Jovan, prema svom slavnom pretku Jovanu Tobolskom. Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve postavio ga je 1929. godine za predavača Bogoslovije u Ohridskoj eparhiji u Bitolju. Tek tu su, prvi put, i drugi saznali sa njegov čudesni način života. Jeo je malo, samo jednom dnevno, nikada se nije ljutio i nikada nije spavao, već je provodio noći klečeći pred ikonom.
U Bitoljskoj školi deca su ga zvala svojim anđelom čuvarom, jer ih je gledao kao svoju decu. Obilazio ih je noću, pokrivao, brinuo da li je neko bolestan i delio sa njima materijalnu pomoć koju je dobijao od raznih institucija.
Voleli su ga ljudi svih vera, pravoslavni i katolici, muslimani, Jevreji. Otac Jovan Maksimović posebno je poštovao svetog Nauma ohridskog jer je imao moć isceljenja duševno obolelih. Sa ikonom tog sveca obilazio je bolnice i molio se za zdravlje bolesnika. Još iz tog vremena potiču priče o njegovim čudotvornim isceliteljskim moćima.
Godine 1934. postao je episkop Ruske zagranične crkve i poslat je u Šangaj, gde je nastavio svoju misiju dobročinitelja. Odatle i potiče ime ovog sveca - Jovan Šangajski. Kada su u Kinu na vlast došli komunisti, Rusi su ponovo bili prognani, a sa njima i Jovan. Obreo se u San Francisku da bi pomagao završetak gradnje tamošnje velike Saborne crkve posvećene Presvetoj Bogorodici.
Preminuo je u Sijetlu 19. juna 1966. godine (po starom kalendaru). Služio je liturgiju, nakon koje je otišao u parohijski dom sa čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice, pred kojom se i upokojio. Tada su ga položili u postelju prvi put posle četrdeset godina.
Sutra se slavi ČUDO SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Običaj nalaže da bi ovo trebalo obavezno uraditi
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 19. septembra praznik sećanja na čuda Svetog arhangela Mihaila.
Sutra je veliki praznik, da biste oterali nesreću jedno morate da uradite: Običaj se strogo poštuje jer se veruje..
Svi običaji i verovanja na Svetog proroka Zaharija i pravednu Jelisavetu
Više ljudi u Srbiji strada od stršljena nego od ujeda zmije, u ranu jesen su posebno aktivni: Prave gnezda na nepristupačnim mestima i deluju "kao teroristi"
Pre nekoliko dana Srbiju je obišla vest da je žena preminula usled ujeda stršljena i to čak nije ni izolovan slučaj, jer godišnje više ljudi nastrada od ujeda ovog insekta, nego od ujeda zmije. U većini slučajeva, ubod stršljena jeste bezopasan i prolazi uz lokalne reakcije – otok, crvenilo, bol. Međutim, postoje situacije u kojima samo jedan ujed može biti koban i može doći do ozbiljnih, pa i fatalnih posledica.
Sutra je Sveti Vavila: Bio je mučen vatrom, obešen o drvo, a na kraju mu je odrubljena glava, ali se nikada nije odrekao Hrista!
Vavila je sahranjen zajedno sa svojim učenicima
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Komentari(0)