ŠTA SE KRIJE IZA PRIČE O FILMU "ČUVARI FORMULE": Kako se desio "Vinča akcident" i ko je Radojko Maksić, prvi čovek kome je presađena koštana srž? (VIDEO)
Novi film koji se pojavio u srpskim bioskopima "Čuvari formule" izazvao je veliku pažnju domaće javnosti.
Priča koja se krije iza svega je prilično uznemirujuća, a ovog puta ćemo se detaljnije pozabaviti događajima iz 1958. po kojima je film i nastao.
Naučnik Radojko Maksić je postao prva osoba kojoj je izvršena transplantacija koštane srži, nakon što je zajedno sa svojim kolegama slučajno izložen smrtonosnoj dozi zračenja pri radu sa reaktorom u Nuklearnom institutu u Vinči, 15. oktobra 1958. godine.
Možda vas zanima:
FILM KOJI SE ČEKA Objavljen trejler ostvarenja, jednog od poslednjih u kojima se pojavljuje Žarko Laušević (VIDEO)
Premijerno će biti prikazan 3. marta u okviru 52. Međunarodnog filmskog festivala - FEST 2024.
VELIKA TAJNA FILMA "MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO" Dugo se ćutalo o ovome, a onda je glumac otkrio pravu istinu
Dragan Bjelogrlić, nakon što je Marko vratio ulogu, dao je šansu Milošu Bikoviću, koji je iskoristio svojih pet minuta.
Možda vas zanima:
FILM KOJI SE ČEKA Objavljen trejler ostvarenja, jednog od poslednjih u kojima se pojavljuje Žarko Laušević (VIDEO)
Premijerno će biti prikazan 3. marta u okviru 52. Međunarodnog filmskog festivala - FEST 2024.
VELIKA TAJNA FILMA "MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO" Dugo se ćutalo o ovome, a onda je glumac otkrio pravu istinu
Dragan Bjelogrlić, nakon što je Marko vratio ulogu, dao je šansu Milošu Bikoviću, koji je iskoristio svojih pet minuta.
Možda vas zanima:
FILM KOJI SE ČEKA Objavljen trejler ostvarenja, jednog od poslednjih u kojima se pojavljuje Žarko Laušević (VIDEO)
Premijerno će biti prikazan 3. marta u okviru 52. Međunarodnog filmskog festivala - FEST 2024.
VELIKA TAJNA FILMA "MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO" Dugo se ćutalo o ovome, a onda je glumac otkrio pravu istinu
Dragan Bjelogrlić, nakon što je Marko vratio ulogu, dao je šansu Milošu Bikoviću, koji je iskoristio svojih pet minuta.
Radni dan u Institutu mladim naučnicima je počeo kao i svaki drugi, međutim rutinu su omeli brojači koji su pokazali previsoke vrednosti.
Radojko Maksić, Roksanda Dangubić, Draško Grujić, Živorad Bogojević, Stjepan Hajduković i Života Vranić, boravili su u laboratoriji, u zaštitnoj opremi kada je došlo do nesreće koja je u istoriji upamćena kao "Vinča akcident".
Wikipedia
Nagomilani pritisak dovao je do pucanja reaktora i ispuštanja snažnog obima radioaktivnih čestica u okolinu. Maksić i Vranić su zaustavili reaktor i time sprečili rizik od znatno veće katastrofe, ali je za prisutne naučnike već bilo kasno, piše Nacionalna Geografija.
Reaktor nije imao sistem automatskog zaustavljanja pri natkritičkom radu niti uređaj koji to signalizira, a rukovodilac projekta je dozvolio atomistama da rade iako ih je upozorio na te nedostatke.
Istog dana u Centru za profesionalne bolesti u Beogradu zatraženo je hitno medicinsko zbrinjavanje šest mladih atomista, a od tog trenutka je započela borba za njihov život, koja će se završiti prvom uspešnom transplantacijom srži na svetu, zahvaljujući kojoj je petoro njih i preživelo.
Beogradski lekari nisu imali iskustva u lečenju ozračenosti, stoga je tadašnji direktor Instituta, dr Pavle Savić, odlučio da naučnike pošalje u Institut Kiri u Pariz.
Dr Savić je, srećom, bio veoma uvaženi akademik i znao je da u tom institutu rade njegovi nekadašnji profesori i saradnici Iren i Federik Žolio Kiri, te je ubrzo uspeo da pošalje naučnike tamo na lečenje.
Pacijenti su već 16. oktobra, avionom Jata, bili hitno prebačeni, a tu ih je dočekao francuski onkolog Žorž Mate koji je eksperimentisao na potpuno nepoznatoj metodi lečenja – presađivanja koštane srži.
Od jedinog izlaza do novog poglavlja u medicini
Profesor Mate odlučio je da isproba tu metodu na mladim Jugoslovenima, koji su u tom trenutku bili uzrasta između 24 i 26 godina. Počeo je da traži davaoce srži u Parizu. Iako su potencijalni donori bili upozoreni da je metoda do tada samo isprobana na životinjama, petorica Francuza su pristali da daju svoju koštanu srž za ovu operaciju.
- Nije bilo drugog izlaza – ili da nam se presadi koštana srž, ili nema izlaza. Prvo davaoci, a onda i vešte ruke doktora Matea su učinile svoje . rekao je za RTS fizičar Radojko Maksić, koji trenutno ima 88 godina.
Prva transplantacija je izvršena 11. a poslednja 15. novembra 1958. godine, čime je dr Mate otvorio potpuno novo poglavlje u razvoju medicine.
"U to vreme, kao da ste seli na bicikl pa krenuli na mesec – tako je to izgledalo sa onom tehnologijom i onim znanjem. Ishod je bio potpuno neizvestan. Najveća misterija je bila šta će se desiti sa donorima", kaže onkolog za RTS Vladimir Kovčin.
Jedini pacijent koji nije preživeo bio je Života Vranić, student generacije Prirodno matematičkog fakulteta, koji je zbog odluke da zaustavi reaktor bio i najizloženiji zračenju.
Dr Mate je preminuo na godišnjicu nuklearne katastrofe
Mate je bio počasni član Kraljevskog medicinskog udruženja u Velikoj Britaniji i Njujorške akademije nauka, a ušao je i u najuži izbor za Nobelovu nagradu za prvu uspešnu transplantaciju koštane srži u svetu.
Posle spasavanja Jugoslovena ostao u kontaktu sa Beogradom – zbog zasluga za razvoj medicine i pomoći gradjanima Srbije, 7. maja 1981. godine izabran je za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a kasnije je održao nekoliko predavanja u SANU.
Žorž Mate će u istoriji ostati upamćen kao prvi onkolog koji je uspešno izveo alogenu transplantaciju kožtane srži, a preminuo je 15. oktobra 2010. godine na 52-godišnjicu akcidenta u Vinči.
U Nuklearnom institutu "Vinča" postoji spomen-ploča u znak sećanja i zahvalnosti kako onkologu, tako i donorima koji su spasili teško ozračene srpske naučnike.
Radio-drama Orsona Velsa zbog koje je nastala panika - ljudi stvarno mislili da stižu Marsovci
"Posle jednog akcidenta koji je bio za žaljenje bili smo svedoci lepe priče o solidarnosti i prijateljstvu između Francuske i Srbije, i primeru izvanredne hrabrosti kako naučnika iz Srbije koji su bili ozračeni, tako i njihovih donatora Francuza", rekao je povodom otkrivanja ploče 2018. godine ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.
NIŠLIJE VERUJU DA IH JE "SPASAO" Pre 25 godina na SVETOG VASILIJA niko nije stradao u bombardovanju Duvaništa!
Sveti Vasilije Ostroški se smatra zaštitnikom Gradske opštine Medijana i niškog naselja Duvanište. Crkva Svetog Vasilija Ostroškog u Nišu je pravoslavni hram koji pripada Eparhiji niškoj Srpske pravoslavne crkve.
MAJKA HEROJ Momo Kapor je ostao živ zahvaljujući njenoj žrtvi, dala je život da ga zaštiti od bombi!
Preminuo je pre četrnaest godina trećeg marta. Poznat kao Beograđanin, Sarajlija i Hercegovac. Došao je u Beograd kada je bio dete, rodnom gradu se slabo vraćao ali je celoga života ostalo potisnuto gorko sećanje, tada četvorogodišnjeg Mome, na grad svog ranog detinjstva i traumu koju je preživeo.
MRAČNE STRANE KRALJA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA: Šuškalo se da je mason, seksualno nemoćan, a OVU tajnu odneo u grob!
Zbog toga što je kao mali imao zapaljenje testisa, dugo se verovalo da ne može da ima dece, pa su mu dovođene mlade žene u postelju, a cilj je bila provera seksualne sposobnosti
BORAC U LEGIJI STRANACA, ŽIVEO SAMO OD SVOJE PLATE, DIGAO SPOMENIK SELJANKI I NJENOM SINU: 7 priča o kralju Petru I!
U hramu Svetog Đorđa na Oplencu svečanom državnom ceremonijom obeleženo je sto godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića, koji je preminuo 16. avgusta 1921. godine
PET NAJLEPŠIH ŽENSKIH IMENA: Vezuju nas za veru i tradiciju
U PROŠLOSTI se verovalo da reč ima dejstvo magije, te su roditelji davali deci imena sa snažnim značenjem, sa željom da im ime ulije snagu i jačinu.
Komentari(0)