KAKO SE NEKADA ZVAO ZLATIBOR? Srpska planina nekada je nosila drugo ime, a evo i kako je dobila današnje
Možda ovo niste znali.
Sve do polovine 19. veka prostor današnjeg Zlatibora nosio je naziv Rujno (po cvetu Ruj) i administrativno je pripadao Rujanskoj knežini. Tek od polovine prošlog veka naziv Rujno u zvaničnim spisima zamenjuje naziv Zlatibor.
O tome kako je Zlatibor poneo „zlatno“ ime postoje tri legende, piše na sajtu TO Zlatibor.
Možda vas zanima:
UVEK JE PRAVO VREME ZA ODLAZAK NA PLANINU Ovo je 10 srpskih lepotica koje zaslužuju da se o njima priča, idealne su za posetu tokom cele godine (FOTO)
Koja je prema vašem mišljenju najlepša?
TURISTIČKO MESTO PRVE KATEGORIJE Srpska planina obara sve rekorde, a sada je postala i glavna atrakcija naše zemlje
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije odlučilo je da, nakon procene obima turističkog prometa u prethodne tri godine i utvrđenog stepena izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture naseljenog mesta Zlatibor, taj deo opštine Čajetina proglasi turističkim mestom prve kategorije.
Možda vas zanima:
UVEK JE PRAVO VREME ZA ODLAZAK NA PLANINU Ovo je 10 srpskih lepotica koje zaslužuju da se o njima priča, idealne su za posetu tokom cele godine (FOTO)
Koja je prema vašem mišljenju najlepša?
TURISTIČKO MESTO PRVE KATEGORIJE Srpska planina obara sve rekorde, a sada je postala i glavna atrakcija naše zemlje
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije odlučilo je da, nakon procene obima turističkog prometa u prethodne tri godine i utvrđenog stepena izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture naseljenog mesta Zlatibor, taj deo opštine Čajetina proglasi turističkim mestom prve kategorije.
Možda vas zanima:
UVEK JE PRAVO VREME ZA ODLAZAK NA PLANINU Ovo je 10 srpskih lepotica koje zaslužuju da se o njima priča, idealne su za posetu tokom cele godine (FOTO)
Koja je prema vašem mišljenju najlepša?
TURISTIČKO MESTO PRVE KATEGORIJE Srpska planina obara sve rekorde, a sada je postala i glavna atrakcija naše zemlje
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije odlučilo je da, nakon procene obima turističkog prometa u prethodne tri godine i utvrđenog stepena izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture naseljenog mesta Zlatibor, taj deo opštine Čajetina proglasi turističkim mestom prve kategorije.
Kako je Zlatibor dobio ime
Smatra se da je planina dobila ime posebnoj i veoma retkoj vrsti belog bora koji u jednom delu godine umesto zelenih, ima četine zlatno žute boje. Da nije reč samo o legendi, dokazuje činjenica da je ovaj bor zaista pronađen je u zlatiborskom selu Negbina. Botanički je ispitan i priznat kao posebna vrsta, latinskog naziva Pinus silvestris Variegata Zlatiborica.
Zaljubljenici u zlatiborsku prirodu pokušali su da presađivanjem zaštite ovaj simbol Zlatibora od izumiranja, pa znatiželjni posetioci ovaj poseban „zlatni bor“ danas mogu videti u dvorištu ispred Turističke organizacije na Zlatiboru i u dvorištu biblioteke u Čajetini.
FOTO:RINA
Druga priča kaže da je Zlatibor nazvan po bogatstvu borove šume, koja je doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine bila glavni izvor prihoda. Koristili su ovo drvo za građu, ali su od njega pravili katran i luč, koje su prodavali u Šumadiji i Dalmaciji, i pošto im je bio glavni, a neretko i jedini izvor prihoda, imali su običaj da kažu kako je bor zlata vredan. „Zlatan je to bor!“, govorili su.
Treće predanje kaže da je ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata. Kombinacija zlatne trave prošarane borovima, možda je doprinela da ova planina ponese ime Zlatibor.
Lekovita rujevina
I danas se deo Zlatibora zove Rujno po grmu koji na jesen dobija divnu crvenu boju. U pitanju je ruj ili rujevina (Cotinus coggygria), veoma lekovita i korisna biljka.
Nekada se rujevina koristila za farbanje vune u crvenu boju. U fitoterapiji koriste se list koji se sakuplja u maju i junu kada biljka cveta i kora i stablo rujevine koje se sakupljaju od kraja novembra do februara.
Rujevina je taninska biljka (sadrži više od 20% tanina) i koristi se za zaustavljanje proliva, ispiranje rana, protiv prekomernog znojenja i zaustavljanje krvarenja. Čaj od rujevine koristi se za ispiranje usta kao dobro biljno sredstvo za jačanje desni i protiv paradontoze. U narodu, rujevina se koristi kao provereni lek za bubrežne bolesti i urinarne infekcije. Posebno dobro deluje na ešerihiju koli.
Poznato je i to da je rujevina jedan od najmoćnijih prirodnih antibiotika, pomaže protiv svih vrsta bakterijskih infekcija i zapaljenja. U tu svrhu obično se meša sa vranilovom travom i rtanjskim čajem.
Rujevinu ne treba mešati sa kiselim rujem (Rhus typhina) takođe lekovitim drvetom koje se često sadi po dvorištima i parkovima, napominje Snaga bilja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
POGLED OD MILION DOLARA U njemu je uživao i car Dušan Silni, traži se smeštaj i placevi, investitori ne žale novca (FOTO)
Valjevo - Smeštene na 950 metara nadmorske visine na planini Maljen, Divčibare sa svim svojim prirodnim lepotama su jedna od najatraktivnijih turističkih tačaka na zapadu Srbije. Udaljeno samo oko 100 kilometara od Beograda, stoga su najčešći izbor putnika namernika koji žele da pobegnu od gradske gužve.
Legenda o Lepteriji: Sokobanjski biser krije tajnu nesrećne ljubavi srpskog Romea i Julije!
Njihova ljubav bila je velika i snažna koliko i rat između njihovih porodica. Očevi, zapovednici, borili su se oko poseda i nisu dozvoljavali njihovu vezu
Svake godine kuće pocrvene u celom selu: Donju Lokošnicu krasi najukusnija dekoracija!
Već u septembru celo selo nadomak Leskovca pocrveni od preko 150.000 ručno nizane paprike koja se suši po zidovima kuća
IDEALNO ZA PRAZNIKE Ovo mesto u SRBIJI JE BILO REZIDENCIJA RIMSKOG CARA koju je nazvao po MAJČINOM imenu!
Gamzigrad je arheološko nalazište antičke rimske carske palate Feliks Romulijane (lat. Felix Romuliana) koje se od 29. juna 2007. nalazi na UNESKO-voj listi svetske baštine.
DRAGULJ U SRCU SRBIJE Vodena pećina koju MORATE videti, speleolozi su istražili samo njenih prvih 200 metara, za ostatak se čekaju ronioci (FOTO)
Arilje - Iako nije poznata kao Tara i Uvac, reka Panjica koja protiče kroz sela u blizini Arilja pravi je turistički biser koji je od strane posetilaca prepoznat tek pre nekoliko godina, kada su se usled pandemije mnogi upustili u istraživanje predela u Srbiji. Doboko usečen kanjon jedan je od najlepših u ovom kraju i predstavlja pravo blago očuvane, netaknute prirode. Kroz tok Panjice vodi vas staza dugačka oko 1.000 metara, a sve one koji se odluče da je prepešače na samom kraju očekuje nagrada, jer se tu nalazi jedinstvena Vodena pećina.
Komentari(0)