Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika.
Nakon slave u jednom selu nadomak Leskovca nastao je pravi haos i to zbog pokona koji su domaćini Petrovići dobili od svojih rođaka.
Priča o tome kako je došlo do toga da baš Sveti Nikola postane “najpopularnija” slava u Srbiji, malo je kompleksnija i teško se objašnjava samo jednim razlogom.
Krsna slava je verski običaj koji se zadržao u srpskom narodu, jedan je od najvažnijih praznika koji okuplja porodicu, a koji veliča određenog sveca, čuvara tog doma.
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju jednog od najvećih hrišćanskih svetaca, Svetog Nikolu Čudotvorca.
Počela je sezona krsnih slava, jednog od najvažnijih dana u životu kod Srba. Kolač, žito i sveća su običaji koji se poštuju i koji se i dalje čuvaju od zaborava.
Nakon što je u Srbiji došlo do poskupljenja namirnica, garderobe i raznih usluga i sveštenici su rešili da udare novu tarifu, pa tako pojedini svećenje vodice naplaćuju čak 800 dinara!
Njegove mošti počivaju u Vatikanu sem glave koja se nalazi u uspenskom hramu u Moskvi.
Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu
Sezona slava uveliko traje, svim domaćicama zadaje glavobolju priprema slavske trpeze i slavskog menija.
Počela je sezona slava, a s njima i brige domaćina kako je pripremiti jer je izdatak za slavski trpezu uvek bio trošak. Ove godine to predstavlja baš opterećenje za kućni budžet jer nema namirnice koja nije poskupela.
Poklon koji se nosi na slavu treba da bude skroman i simboličan, ne treba preterivati. Crkva savetuje da se nosi nešto što će domaćinu biti od koristi.
Prvi običaj odavno se izgubio. Danas se na slavu, iz praktičnih razloga, ne zove lično (osim kada su u pitanju ljudi koje svakodnevno viđamo). Poziva se telefonom, sms porukama… ili se, kao po drugom običaju, i ne zove već se dolazak podrazumeva.
Mnogo Srba usvojilo je jedan s verske strane štetan običaj da tokom posne slave gostima postavljaju mrsnu trpezu, čime čine veliki greh! Drugi koji su takođe okrenuti crkvi i dešavanjima unutar nje pak kažu da sve to nikako ne bi trebalo gledati tako strogo kritički.
Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, seoske zavetine, gradske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave
Sezona slava uskoro počinje, a bez sarme slavlje ne može da prođe
Prema izvorima i potonjoj istorijskoj literaturi uvreženo je mišljenje da je Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan bio krsna slava dinastije Nemanjića. Na zapadu je, još od vremena Merovinga i Karolinga (5-10, vek), Sveti Stefan smatran za Svetitelja zaštitnika hrišćanskih vladara.