U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Pitanje koje izaziva česte nedoumice
Da bi slavski kolač lepo narastao, bio iznutra mekan, a spolja sa finom koricom koja ne puca, pripremite ga po već isprobanom receptu.
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Svaka porodica trebalo bi da proslavi krsnu slavu u skladu sa svojim mogućnostima.
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Bosiljak kao sastojak se posebno ističe u narodnoj tradiciji, jer se smatra da ukoliko ga stavite u slavski kolač, vaš dom će pratiti sreća tokom cele godine.
Sveštenik je otkrio da li ćerka može da nasledi očevu krsnu slavu.
Vreme slava sa sobom donosi i pitanje šta domaćinu poneti kao poklon i kakvi su zapravo običaji po pitanju obeležavanja iste.
Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".
Da li se krsna slava slavi prve godine od smrti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Proslava slave, jedinstvenog srpskog praznika, doživela je kroz vreme i prostor velike promene, pa je potpuno jasno zašto se u različitim krajevima slede različiti običaji