Nedaleko od manastira Rakovac, smešten je lokalitet pećina Beli Majdan. U pitanju je zapravo veliki rudnički kop iz kog se najverovatnije kamen koristio i za izgradnju obližnjeg manastira. Prostranu dvoranu drže kameni stubovi, visine oko 3-4m. Prostorom dominira kosina, ali je staza kroz pećinu prohodna i laka sa par uspona.
Bila je inspiracija mnogim velikanima poezije, od Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Milice Stojadinović Srpkinje; u manastirima su boravili Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Filip Višnjić, Karađorđe i mnogi drugi.
Na visoku cenu ovog začina utiče i to što se sve radi ručno – od žetve do sušenja.
Danas je ova svetinja, izgrađena najverovatnije tokom 12. veka, okarakterisana kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom nadležnih institucija.
Legenda kaže da budući da je rođen na ovim prostorima, uspeo je da izbegne kontrolu rimskog senata i vino, koje je do tada bilo privilegija patricija, tajno podari plebsu.
Ovo je priča tome kako je Fruška gora postala najstariji nacionalni park u našoj zemlji…
Iskoristite prijatne jesenje dane i provedite ih u prirodi uz zanimljive aktivnosti i predivne šetnje sa porodicom.
Jazak se prvi put pominje 1522. godine, a u preiodu Velike seobe je potpuno opusteo.
Ovo jezero nastalo je sasvim slučajno i to na nekadašnjem kopu krečnjaka, gde trenutno kompanija „Lafarž“, koja je preuzela cementaru, izvodi radove rekultivacije kopa koja treba da se završi do 2024. godine
Na jugozapadnim obroncima Fruške gore, kod sela Divoš, nalazi se manastir Kuveždin, posvećen Svetom Savi i njegovom ocu Stefanu Nemanji.
Manastir Staro Hopovo smešteno je u sremskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve.
Sedamdesetih i osamdesetih godina su ovde ljudi uživali u prirodi i bogatoj ponudi hotela.
Fruškogorsko jezero smešteno severoistočno od Erdevika, nastalo je veštačkom akumulacijom istoimenog potoka, prozirne, smaragdno zelene boje. Ono se prostire dužinom od dva kilometra na nadmorskoj visini od 123m, površine od oko 60 hektara, predstavlja pravi raj za sve pecaroše.
Ovaj manastir je dobio veću pažnju nakon Seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija, kada je Fruška Gora postala centar srpskog naroda.
Ova vrsta živi pod zemljom, u mreži hodnika koje kopa sama
Na južnim obroncima Fruške gore u blizini mesta Mala Remeta nalazi se istoimeni ženski manastir. Nazivaju ga još i Remetsko ili Remetica.
Na padinama Fruške gore, u Rakovcu, nalazi se arheološko nalazište koje budi sve veće interesovanje stranih turista.