Dok su druge pisale o ružama i poeziji, ona je pisala o umiranju, bolu, usamljenosti i telu koje stari. Njeni rukopisi bili su šapat koji niko nije bio spreman da čuje.
U selima uz Drinu postojao je neobičan običaj – tkanje i kačenje posebnog peškira na vrata štale. Nije služio za brisanje, već za zaštitu. Nije se unosio u kuću, niti prao. Imao je svoju šaru, svrhu i dušu.
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Možete imati baštu u svom dvorištu poput onih iz časopisa koje vam oduzumaju dah i to bez mnogo truda.
Etnolog Snežana Ašanin navodi da je izuzetno važno voditi računa o običajima, a koji su vezani za Vaskrs pročitajte u nastavku teksta
Ukoliko ispred vaših vrata danim sedi jedna ista mačka, vreme je da je nahranite jer je ona vesnik dobrih vremena
Danas je Lazareva subota ili Vrbica, u Srbiji se veruje da je to magičan dan
Lazareva subota ili Vrbica je dan koji prati niz običaja u srpskom narodu. Pored odlaska u crkvu i donošenja vrbove grančice koju bi trebalo zadenuti uz ikonu, u nekim delovima Srbije zadržan je i običaj takozvanih Lazarica.
Lazareva subota praznuje se tačno osam dana ped Vaskrs, uoči praznika Cveti u spomen na pravednog Lazara, sledbenika Hristovog, koga je sin Božji vaskrsnuo iz mrtvih.
Na planinskim padinama iznad Ivanjice, žene su vekovima brale biljku poznatu kao “babina duša” – ne za miris, ne za ukus, već da zaleči telo i dušu posle porođaja.
Kada ih pritisne tuga, žene sa padina Zlatibora nisu plakale naglas. Umesto toga, išle su tiho do raskršća, ostavljale maramu i verovale da će vetar poneti ono što srce ne može da izgovori.
Na jugu Srbije, u selima oko Pčinje, žene su vekovima kroz tkanje prenosile poruke koje nisu smele da izgovore – o ljubavi, opasnosti, molitvi i tugama.
U vreme kada žene nisu imale pravo glasa, a bolesni nisu imali pravo na karijeru, jedna nepokretna žena iz malog banatskog sela postala je simbol znanja, hrabrosti i predanosti – bez ijednog koraka.
Dok danas lavandu cenimo zbog mirisa i smirenja, u istočnoj Srbiji su je nekada koristili kao duhovni štit – da dete ne ustaje u snu, ne luta i da ga "mesečina ne povuče".
Nekada je postojala pita koja se nije pravila iz gladi, već iz radosti – slatka, bogata i simbolična, pripremana samo u najradosnijim trenucima života.
Milica je doživela pravo čudo na Ostrogu, posle toga više nikad nije bila ista