Radojka Živković, umetnica koja je svojim kolima i pesmama nemerljivo obogatila nacionalnu muzičku kulturu, vanredni muzički talenat nasledila je od oca Tihomira Tomića, poznatog učitelja harmonike.
Gospod je učio da postimo tajno, bez licemerja, a Bogu je ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli
Prve informacije o Mandušiću datiraju iz februara 1648. godine, kada se pominje mletački napad na Drniš i Knin, u kome je Mandušić imao značajnu ulogu.
Dragan Bjelogrlić, nakon što je Marko vratio ulogu, dao je šansu Milošu Bikoviću, koji je iskoristio svojih pet minuta.
Iza svega se krije neobična priča.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Evdokima, kom ni najmanje nisu mogli naškoditi ni iskušenja sveta
Delo Branka Ćopića je ostavilo najvećeg traga u dečjoj književnosti, ali i njegov odlazak. Život je okončao samoubistvom
Bora Stanković je imao samo 24 godine kada je napisao svoje remek delo "Koštana". Malo ko zna da je Koštana stvarno postojala i da se zvala Malika
Željko preko 30 godina skupljao unikatne predmete i napravio istorijski raj
O svakodnevnom životu u srednjem veku na ovim prostorima se veoma malo zna. Dok su viteški turniri u zemljama Zapadne Evrope ušli u legende, a megdandžije koje su na njima osvajale slavu postali sastavni deo pesama i mitova, kod nas skoro da i nema pisanih tragova.
Postoje uzrečice i izrazi koje koristimo vrlo često u svakodnevnim razgovorima, a da pritom ne znamo šta zaista znače.
Otac Rafailo govorio je o ljubavi i ukazao na česte propuste koji mnogi prave i tako sebi nanose patnju.
Prvu psovku u jugoslovenskoj kinematografiji, kao što je poznato, izgovorio je legendarni LJuba Tadić.
Srbi su oduvek voleli dobro da pojedu i popiju, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života. Upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja su "malo za oči, mnogo za telo".
Proslavljeni glumac Velimir Bata Živojinović od 2016. nije sa nama, ali i dalje živi kroz svoje brojne filmske i televizijske uloge.
Konak Milutina Georgijevića u Goroviču, nepokretno kulturno dobro – je reprezentativna građevina srpske narodne arhitekture iz prve polovine XIX veka u Šumadiji