Evropa je kontinent koji obuhvata raznolikost kultura, jezika i pismenih tradicija. Dok se latinično pismo koristi u većini evropskih zemalja, postoje i oni narodi koji su sačuvali svoje tradicionalne alfabete.
Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.
1. Grčki alfabet
U Grčkoj se koristi jedan od najstarijih pisama u Evropi – grčki alfabet. Ovaj alfabet koristi se ne samo u Grčkoj već i na Kipru i kod manjih grčkih zajednica širom sveta. Grčki alfabet ima svoje korene u antičkoj Grčkoj i ostao je važan deo kulture i obrazovanja.
2. Ruska ćirilica
Rusija, kao najveća evropska zemlja, koristi ćiriličko pismo. Ćirilica je osnova za ruski jezik i mnoge druge jezike u bivšim sovjetskim republikama. Ovo pismo se odlikuje svojim karakterističnim slovima i daje ruskom jeziku prepoznatljiv izgled.
3. Beloruska ćirilica
Razlikuje se od ruske samo u jednom slovu.
4. Bugarska ćirilica
Bugarski jezik takođe koristi ćiriličko pismo, mada je u prošlosti koristio glagoljicu. Ovo pismo igra ključnu ulogu u očuvanju bugarske jezičke i kulturne baštine. Zahvaljujući ulasku Bugarske u Evropsku uniju, ćirilica je postala treće zvanično pismo Evropske unije pored latinice i grčkog alfabeta.
5. Gruzinsko pismo
Gruzija koristi svoj jedinstveni pismeni sistem, gruzinsko pismo, razlikuje se od bilo kog drugog alfabeta u Evropi. Ima prepoznatljive znakove i dugu istoriju u gruzinskoj kulturi.
6. Jermensko pismo
Jermenija takođe ima svoj jedinstveni alfabet, poznat kao jermensko pismo. Ovo pismo ima svoje korene u starim vekovima i igra važnu ulogu u očuvanju jermenskog jezika i identiteta.
Srbija, Makedonija, Crna Gora i Ukrajina koriste i ćirilicu i latinicu.
7. Srpska ćirilica
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Upotreba ćiriličkog pisma u Srbiji je posebno vidljiva u zvaničnim dokumentima, obrazovanju, medijima i na mnogim javnim mestima. Ćiriličko pismo ima poseban kulturni i istorijski značaj u Srbiji. Ona se smatra vezom sa slovenskom i srpskom tradicijom, a mnogi kulturni spomenici, knjige i umetnička dela napisani su ćirilicom.
8. Crnogorsko zvanično pismo
U osnovnim školama u Crnoj Gori deca prvo uče ćirilicu. U crnogorsko pismo zvanično su uvedena dva nova slova. Objašnjenje je da se u narodnom govoru u Crnoj Gori ta dva slova (glasa) uporebljavaju od davnina te su zbog toga i zvanično uvedena u crnogorsko pismo.
Međutim, u zemlji Njegoša sve više se koristi latinica.
9. Makedonsko pismo
U Makedoniji se koristi i latinica i ćirilica kao zvanični pismeni sistemi. Oba pisma imaju jednak status i koriste se u javnim institucijama, školama, medijima i drugim zvaničnim dokumentima. Ova dvojezičnost je rezultat političkih i jezičkih faktora u Makedoniji, gde se ćirilica tradicionalno koristila, ali je latinično pismo takođe postalo sveprisutno tokom vremena, naročito u komunikaciji sa inostranstvom i na internetu.
Građani Makedonije obično imaju slobodu izbora kada je reč o tome koje će pismo koristiti u svakodnevnoj komunikaciji, i mnogi ljudi se oslanjaju na oba pisma u zavisnosti od situacije ili ličnih preferencija.
10. Ukrajinsko pismo
U Ukrajini se zvanično koristi ćiriličko pismo. Ćirilica je službeno pismo i dominantno se koristi u javnim institucijama, školama, medijima i drugim zvaničnim dokumentima. Ukrajinska ćirilica ima nekoliko specifičnih slova koja se razlikuju od ruske ćirilice, jer reflektuju zvuke i foneme karakteristične za ukrajinski jezik.
Kada je reč o pismenoj reformi u Ukrajini, postojale su diskusije i različiti stavovi u vezi sa mogućim prelaskom na latiničko pismo, kako bi se što više diferencirali u odnosu na ruski jezik.
Pismena reforma je bila predmet debata i razmatranja u ukrajinskom parlamentu, ali nije došlo do značajnih promena u vezi sa zvaničnim pismom.
11. Kazaško pismo
U Kazahstanu se koriste tri pisma kazaška ćirilica, latinica i arapsko pismo.
Vlada Kazahstana odlučila je da ta zemlja do 2025. potpuno promeni državno pismo sa ćirilice na latinicu, kako bi pobegla od sovjetskog nasleđa.
Svako od ovih pisma ima svoje jedinstvene karakteristike i doprinosi raznolikosti evropske kulturne baštine. Iako latiničko pismo dominira u mnogim delovima Evrope, očuvanje i upotreba tradicionalnih alfabeta čuva bogatstvo jezičke i kulturne raznolikosti kontinenta.
PROKLETSTVO VUKA BRANKOVIĆA: Kako je živeo i umro najpoznatiji srpski Juda?
Iako se o događajima koji su joj prethodili, toku, pa i ishodu Kosovske bitke danas sa sigurnošću malo zna, teret izdaje je vekovima počivao na imenu jednog čoveka. Iako se celog života borio protiv Turaka, Vuk Branković je vremenom postao najpoznatiji "srpski Juda", a njegovo ime je postalo sinonim za strašnu i neoprostivu izdaju. Ta senka pala je i na celu njegovu porodicu. Kako sada stoje stvari - potpuno neopravdano!
TAJNA UZUN MIRKOVE ULICE: Zašto je ovo jedna od najvažnijih ulica u Beogradu!
Skoro 50 godina pre Karađorđa, ova čast je ukazana jednom drugom vojnom zapovedniku
IZA BOJE SE KRIJE ZANIMLJIVA PRIČA: Zašto je Žiča crvena?
Ono što većina ljudi prvo primeti kada je u pitanju ova impozantna građevina jeste njena boja
IŠAMARAO ČERČILA: Ovako je nastala legenda o Voji Tankosiću
"Ako se tog Vinstona ikada dočepam..."
Otac Predrag Popović sa pršutom u ruci pita - "Je li, KOLIKO STE SMRŠALI TOKOM POSTA?": Dotakao se i HISTERIJE među vernicima, pa se osvrnuo na SUŠTINU POSTA I VASKRSA
Otac Predrag Popović poznat je po iskrenim komentarima i objavama koje izazivaju oprečna mišljenja. Jedna takva desila se danas, na Vaskrs, u vezi sa vaskršnjim postom koji je završen. On je u njoj vernicima postavio nekoliko pitanja u vezi sa pobudama i razlozima zbog kojih su postili prethodnih nedelja.
Komentari(0)