Simonida je imala 5 godina kada su je udali za Milutina od 50 godina: Ono što je doživela odmah posle toga je noćna mora
Zbog ranog braka Simonida je ostala nerotkinja, a muški rod je trajno omrzla i to toliko da je svaki dan žudela za monaškim životom
Dogovoreni brakovi bili su jedino normalno i ono na šta su porodice računale kada su htele da zaštite sebe, ali i državu. Takav brak je bio i onaj između Simonide i kralja Milutina. Samo što nikome nije smetalo to što je ona imala 5 godina, a on 50.
Evo kako je sve počelo...
Vizantijska princeza Simonida (1294-1345) imala je samo pet godina kada ju je njen otac, vizantijski car Andronik Paleolog udao za srpskog kralja Milutina i poslao na srpski dvor.
Možda vas zanima:
Sinovi kralja Milutina bili su monstruozniji nego Turci: Ono što su njih dvojica radili jedan drugom je čist užas
Niko nije imao nesrećniju sudbinu nego deca kralja Milutina. Kao da su bili prokleti onaj momenat kada su rođeni u kući Nemanjića
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Možda vas zanima:
Sinovi kralja Milutina bili su monstruozniji nego Turci: Ono što su njih dvojica radili jedan drugom je čist užas
Niko nije imao nesrećniju sudbinu nego deca kralja Milutina. Kao da su bili prokleti onaj momenat kada su rođeni u kući Nemanjića
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Možda vas zanima:
Sinovi kralja Milutina bili su monstruozniji nego Turci: Ono što su njih dvojica radili jedan drugom je čist užas
Niko nije imao nesrećniju sudbinu nego deca kralja Milutina. Kao da su bili prokleti onaj momenat kada su rođeni u kući Nemanjića
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Mala princezica poslata je pedesetogodišnjem kralju Milutinu, koji je imao tada nekoliko brakova iza sebe i već odraslu decu.
Venčanje je obavio ohridski arhiepiskop Makarije u proleće 1299.
vikipedija/kralj Milutin
Srbima je, u ime miraza, priznata osvojena teritorija iznad famozne linije Ohrid – Prilep – Štip. Simonida je tako postala Srpkinja i četvrta žena 40 godina starijeg kralja Milutina, uprkos tome što je na dvoru Nemanjića bio jak otpor prema braku sa vizantijskom princezom.
Srpski kralj Milutin, deda Dušana Silnog i otac Stevana Prvovenčanog, imao je poseban odnos prema ženama. Obožavao ih je, a Simonida je bila malo dete. Ipak, tadašnjeg patrijarha Jovana je najviše brinulo pitanje njenog pravnog položaja, pošto je Milutin sa Andronikovom ćerkom sklopio četvrti brak, koji pravoslavna crkva nije smatrala kanonskim.
Dve decenije ona je "trpela" kralja, za nju veoma starog čoveka. Ni svekrva, čuvena Jelena Anžujska, nije je volela, jer nije volela Vizantiju. Trpela je i rođenu majku, caricu Irinu, koja je pokušavala da iskoristi njen položaj na dvoru moćnog kralja Milutina.
O Simonidinom bračnom životu sa Milutinom nije sačuvano mnogo dokumenata, tek nekoliko zapisa. Prema sporazumu, kojim je srpsko-vizantijska granica povučena linijom Ohrid-Štip-Veles, Simonida je trebalo da bude vaspitana na srpskom dvoru sve dok ne bude bila dovoljno zrela da preuzme bračne obaveze. U Srednjem veku, mlade plemkinje su postajale punoletne obično sa 12 godina i tada su najčešće udavane.
A ovako je izgledao njihov prvi susret!
Po Pahimerovim rečima, prilikom prvog susreta Milutin je, suprotno običajima, sišao sa konja i Simonidu dočekao “pre kao gospodaricu, nego kao suprugu”. Taj detalj otkriva koliko je Milutin, iskusni političar i prekaljeni ratnik, pridavao ovom braku. To je bio prvi, a pokazaće se i jedini brak, koji je jedan srpski vladar sklopio sa ćerkom vizantijskog cara.
Spisak znamenitih antipalamita, otkriva da se Simonida tokom 14. veka živo interesovala za teološka pitanja i maštala o tome da se zamonaši. Kada joj je majka Irina naprasno umrla, mlada srpska kraljica je otišla na njenu sahranu u Carigrad i rešila da se ne vrati mužu.
Po povratku u Srbiju, uspela je da pobegne svojoj pratnji i da se sakrije u jednom manastiru. Tu se i zamonašila, misleći da će tako izbeći povratak svome već ostarelom mužu.
Ali…
Pojavila se u monaškoj rizi pred Milutinovim ljudima. Njihovo zaprepašćenje i zbunjenost presekao je Simonidin polubrat, despot Konstantin Paleolog, koji joj je strgao odeću i naterao je da obuče svetovnu odeždu.
Predao je srpskom poslanstvu i pored Simonidinog opiranja i suza.
Kralj Milutin joj je naredio da se smesta vrati ili će opet da pokrene rat! Odmah je poslao i svoje izaslanike sa pretnjama. Mlada i lepa Simonida tada je imala 22 godine. Vratila se suprugu, a kada se Milutin razboleo, nije se odvajala od njega. Svi su bili zatečeni njenom velikom brigom i negom bolesnog muža.
Milutin je umro 19. oktobra 1321. godine. Dve i po godine kasnije, proglašen je za sveca.
Postoje zapisi da je Simonida, povodom toga, poslala prelepo kandilo da ukrasi njegov grob. Istoričari, poput Stanoja Stojanovića, smatraju da je to bio očigledan dokaz da u njoj nije bilo nimalo mržnje prema mnogo starijem mužu.
A ovako je izgledao njen život nakon smtri kralja MIlutina:
Simonidina velika želja da obuče monašku rizu, ispunila se odmah nakon Milutinove smrti, 29. oktobra 1321. godine. Postala je monahinja u manastiru Svetog Andreje u Carigardu, gde je svu svoju ljubav posvetila Bogu. U monaškoj rizi živela je na vizantijskom dvoru.
“Priča se da je zbog prekinutog detinjstva i nesrećne rane udaje ostala nerotkinja i da je zauvek omrzla muški rod. Paradoksalano, jedini muškarac koga je do smrti iskreno volela, bio je njen otac koji ju je prodao za mir,” piše Isidora Bjelica u knjizi o srpskim kraljicama.
O Simonidinim poznijim danima zna se malo. Poznato je da je naručila posmrtnu pesmu za oca i da je na nagovor maćehe Marije Paleolog, protiv zaljubljenog cara Dušana, rovarila kod njegove ljubavi, udovice Evdokije.
Poslednji put, kako zapisuje istoričar Lasker, Simonida se pominje 1336. godine kao jedna od prisutnih na velikom zboru državnih i crkvenih dostojanstvenika, koji su sudili zaverenicima protiv vlade.
Veruje se da je umrla posle 1345. godine. Njena neobična sudbina bila je inspiracija mnogim umetnicima, a lepota opevana u pesmama i prikazana na mnogim freskama i slikama. Freska u manastiru Gračanica, na kojoj je lik srpske kraljice, nadaleko je poznata i spada u najvrednije.
Bila je inspiracija Milanu Rakiću za pesmu “Simonida” i Milutinu Bojiću za dramu “Kraljeva jesen”. Asteroid “1675 Simonida”, koji je otkrio astronom Milorad B. Protić, nosi ime po najmlađoj srpskoj kraljici sa dvora Nemanjića.
(Opanak)
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)