Ovo cveće privlači zdravlje, bogatstvo i blagostanje, prelep ukras za svaki balkon: Posadite ga u aprilu i uživajte do kasne jeseni
Begonija je biljka koja donosi pozitivne vibracije u vaš dom, pa je nabavite već sada, i svaki dan uživajte u pogledu na nju

Veruje se da će Begonija pomoći u oporavku od bolesti i pomaže zdravlju starijih osoba. Predstavlja želju za produženjem života osobi koja ju je dobila na poklon.
Postoji više hiljada vrsta begonija i još nekoliko varijeteta. Po građi korena, dele se na rizomske, gomoljaste i begonije sa vlaknastim korenom.
Rizomi su debeli, mesnati izdanci koji u sebi skupljaju hranljive materije i vodu, koje biljka koristi u vreme suše. Ove biljke karakterišu lepi, puni cvetovi, kao i dekorativni listovi. Gomolji su zadebljali delovi iz kojih se granaju u svim pravcima tanke grančice korena.
Možda vas zanima:

Proglašen je za cvet godine 2025: Sadi se u martu, a u vazi opstaje 12 dana!
Neodoljivo podseća na spoj ruže i božura

Milan u Bečeju ima tropsku oazu: Od hobija je napravio ozbijan biznis, za njegove biljke se mnogi utrkuju
Milan Doroslovački se fokusirao na gajenje prvoklasnih primeraka biljaka.
Možda vas zanima:

Proglašen je za cvet godine 2025: Sadi se u martu, a u vazi opstaje 12 dana!
Neodoljivo podseća na spoj ruže i božura

Milan u Bečeju ima tropsku oazu: Od hobija je napravio ozbijan biznis, za njegove biljke se mnogi utrkuju
Milan Doroslovački se fokusirao na gajenje prvoklasnih primeraka biljaka.
Možda vas zanima:

Proglašen je za cvet godine 2025: Sadi se u martu, a u vazi opstaje 12 dana!
Neodoljivo podseća na spoj ruže i božura

Milan u Bečeju ima tropsku oazu: Od hobija je napravio ozbijan biznis, za njegove biljke se mnogi utrkuju
Milan Doroslovački se fokusirao na gajenje prvoklasnih primeraka biljaka.
Stabljike ovih begonija odumiru u jesen, ali gomolji su trajni pa iz njih u proleće izrastaju novi izdanci. Begonije sa vlaknastim korenom nemaju ni gomolje ni rizome, već mrežasto korenje kao i većina biljaka. Ove begonije su uglavnom zimzelene.
Sve vrste brzo rastu, mada su različite veličine, od 10 do 60 centimetara. Cvetaju pretežno leti, ali to nije pravilo. Novi varijeteti cvetaju neprestano. Potiče iz tropskog pojasa Južne Amerike, Afrike i Azije. Najpopularnije vrste su reks, elatior i semperflorens.
Begonija reks
Ova kraljica begonija gaji se zbog ukrasnog lišća raznovrsnih boja, oblika i veličina. Voli osvetljeno mesto, ali ne direktno sunčevo svetlo. Osetljiva je na mraz, voli umerenu temperaturu (oko 18 stepeni Celzijusa) i umerenu vlažnost zemlje. Teško podnosi suv i topao vazduh u prostorima s radijatorima. U proleće i leto prihranjujte biljku svake dve nedelje. Lišće je osetljivo. Uklonite sve zaražene listove. Povremeno okrećite posudu da osigurate podjednak rast jer biljka raste prema svetlosti. Može se desiti da zimi miruje, prestane da raste i izgubi pokoji list. Ako se to dogodi, znatno manje zalivajte sve dok se ne pojavi novo lišće. Većina begonija ne zahteva podrezivanje, jedino ako se previše izdužila možete je orezati. Glavni neprijatelj su gljivice, koje se suzbijaju fungicidom. Ne dopustite preveliku vlažnost zemlje, osigurajte bolju cirkulaciju vazduha, jer vlaga samo pogoršava stanje.
Begonija semperflorens
Višegodišnja biljka poznata i pod nazivom „voštana begonija“ zbog voštanog izgleda mesnatih sjajnih listova u boji od zelene, bronzane do mahagoni crvenkaste. Tokom cele godine daje bele, roze ili crvene cvetove. Najviše joj odgovara polusenka i umerena temperatura. Odgovara joj malo vlage i vlažna zemlja, ali nikako natopljena. Treba da se prihranjuje svake druge nedelje tokom cele godine. Redovno uklanjajte uvelo lišće i cvetove. Zaštitite biljku od prevelike količine vode tokom kišnih perioda.
Begonija elatior
Jednogodišnja biljka, voli osvetljeno prozračno mesto u stanu, ali može biti i na otvorenom. Voli temperaturu od 15 do 21 stepen Celzijusa tokom cele godine. Zalivajte umereno i pustite da se zemlja prosuši oko dva centimetra ispod površine do ponovnog zalivanja. Prihranjujte svake dve nedelje. Najveći neprijatelj begonije u zaštićenom prostoru je bela mušica ili štitasti moljac, sprečite njihovu pojavu redovnim provetravanjem prostorije. Cvetovi se ne prskaju zbog tamnih mrlja koje mogu da dobiju.
Presađivanje i razmnožavanje
Zimi se presađuje u zemlju u kojoj je izmešan treset sa peskom ili šljunkom.
(Stil/Vanja Milenković)

ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.

BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.

ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.

PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.

SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Komentari(0)