DUNAVSKI VILENJAK Neverovatna tajna koju čuva Dunav u blizini Negotina!
Nakon poraza Nemačke vojske na Istočnom frontu, saveznički avioni započeli su napade na nacističke brodove u podmornice u Crnom moru. Zbog toga, početkom avgusta 1944. godine, direktor brodogradilišta i luke u Konstanci, admiral Paul Zib, organizuje sve raspoložive brodove u jednu formaciju i počinje operaciju povlačenja Dunavom do Nemačke pod nazivom Dunavski vilenjak. Iako je Dunav bio potpuno prohodan za brodove, to nije bio slučaj i za podmornice
Tokom Operacije Dunavski vilenjak, nacisti su potopili više od sto sopstvenih brodova u Đerdapskoj klisuri na putu od Crnog mora do luke Prahovo u blizini Negotina, neplaniranog konačnog odredišta nacističke flotile. Procenjuje se da je tokom ove operacije potopljeno između 160 i 220 nemačkih brodova. Već 76 godina, minirane olupine brodova nalaze se na rečnom dnu i ometaju plovidbu Dunavom, naročito tokom niskog vodostaja reke. Srbija je započela projekat vađenja potopljene flotile. Cilj je da se konačno omogući plovidba Dunavom tokom cele godine, bez ometanja od potopljenih brodova. Ova priča o potopljenim brodovima naziva se „poslednjom neispričanom misterijom Drugog svetskog rata".
Brodovi koji su potopljeni pripadali su nacističkoj dunavskoj i crnomorskoj flotili. Tokom Drugog svetskog rata, plovili su Crnim morem, Dunavom ali i rekama Sovjetskog saveza. Većina ovih brodova je do mora doplovila Dunavom iz Nemačke, dok je jedan broj napravljen u rumunskom brodogradilištu Konstanca na obali Crnog mora.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)