AKO DONESETE OVAJ PREDMET U KUĆU, UNELI STE ZLO: To je mali ĐAVO, na sebe ćete NAVUĆI BEDU I NESREĆU
Fatimino oko se naziva i Nazar i njegov cilj je da nosioca štiti od urokljivog oka
Ljudi, umorni od dugogodišnjeg državnog ateizma, počeli su da teže veri. Nažalost, mnogi su dorasli samo do apstraktne "vere u duši“, koja sve meša na jednu ezoteričnu gomilu
Pravoslavna crkva nema blagonaklon stav prema Nazaru. Kako kaže islamsko predanje, Muhamedova ćerka Fatima je svom vereniku poklonila delić plavog stakla kao amajliju pomoću koje je on savladao sve prepreke koje su mu se našle na putu.
Fatimino oko se naziva i Nazar i njegov cilj je da nosioca štiti od urokljivog oka.
Možda vas zanima:
Ovo mnogi od nas drže u kući kao suvenir: Kad čujete od sveštenika njegovo pravo značenje odmah ćete ga baciti u đubre
Ova mala amajlija u vašoj kući je zapravo mali đavo
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Možda vas zanima:
Ovo mnogi od nas drže u kući kao suvenir: Kad čujete od sveštenika njegovo pravo značenje odmah ćete ga baciti u đubre
Ova mala amajlija u vašoj kući je zapravo mali đavo
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Možda vas zanima:
Ovo mnogi od nas drže u kući kao suvenir: Kad čujete od sveštenika njegovo pravo značenje odmah ćete ga baciti u đubre
Ova mala amajlija u vašoj kući je zapravo mali đavo
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Nazar je čest prizor u Turskoj, Siriji, Libanu, Egiptu, Jermeniji, Iranu, Avganistanu, Grčkoj, Iraku, Kipru i Azerbejdžanu, gde se kači u kućama, kancelarijama, automobilima ili se uklapa u nakit i ukrase.
Tipični nazar se pravi od ručno pravljenog stakla. Boji se u tamnoplavu, belu, svetloplavu i crnu boju, uz to praveći koncentrične krugove ili suzolike elipsoidne oblike. Ponekad tamnolavu boju zamenjuje zlatna
Međutim, Fatimino oko kao talisman ne potiče iz samog islama, ali je u širokoj upotrebi, kako kod muslimana, tako i pravoslavaca. Ljudi ga kače na vrata kuća i kancelarija, stavljaju ga na odeću odraslima, deci i trudnicama. I sve to s jednim ciljem – da bi se borili protiv uroka i čini. Na turski način.
O čuvanju Fatiminog oka govorio je ruski sveštenik Aleksandar Jermolin.
"U Rusiji vlada neobjašnjiva ljubav prema svemu okultnom i paranormalnom, turske amajlije su se čvrsto ukorenile. Tim pre što su pale na blagodatno tle. Ljudi, umorni od dugogodišnjeg državnog ateizma, počeli su da teže veri. Nažalost, mnogi su dorasli samo do apstraktne "vere u duši“, koja sve meša na jednu ezoteričnu gomilu".
"Navešću jedan primer iz prakse dok sam osvećivao jednu kuću i ugledao zapanjujuću sliku. Na polici su stajele ikone, kućni duhovi i nešto što liči na "starca-šumara". Kod njih je na gomili pomešano sve "sveto": ikone, i maskote, i amajlije i mnogo toga drugog. Objasnio sam im da su to principijelno različite stvari, pa su kućne duhove i "šumara" izbacili, a kuća je osveštana".
Zašto se naši savremenici tako lako "pecaju" na banalnu ezoteriku koju predstavlja i Fatimino oko?
"Za većinu ljudi orijentir je ono što je njima samima vredno. Jedna od glavnih karakteristika našeg vremena jeste nedostatak autoriteta. Kad nema autoriteta, sve se meša. Zato u jednom domu možete videti tursko oko, kineske žabe i simboli godine i sve to zajedno sa slovenskim paganstvom, a često i sa ikonama".
"Drugi razlog je zaštita, a sad se treba zaštititi od svega lošeg: od negativne energije koja dopire kroz prozor, od uroka i čini. Umesto da čovek globalno razmišlja o svom životu, on donosi odluku da krene najjednostavnijim putem, a to je da okači amajliju".
Evo zašto je ovo opasno
"A zašto je to loše?“ – često su me pitali i morao sam da objašnjavam svakom čoveku, u zavisnosti od njegovog "umeća" slušanja.
"Često je dovoljno reći da to nije spojivo s pravoslavljem, jer ili ste pravoslavac ili paganin (okultista itd.). Ipak nekome ne bude ni to dovoljno pa je potrebno ispričati nešto o tome da je paganstvo u suštini klanjanje demonima i da je ta amajlija u vašoj kući – mali đavo. Niko ne želi da u kući ima nešto tako, zar ne"?
"Ono što je najvažnije je da samo Bog svoja dobra daje besplatno, ona ne koštaju ništa, dok demoni zahtevaju plaćanje svojih "usluga" i za uzvrat traže ono najdragocenije što čovek ima- njeguv besmrtnu dušu", navodi ruski sveštenik.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)