10. maja 1979. godine u Budvi je preminula Ita Rina, najpoznatija jugoslovenska filmska glumica između dva svetska rata, koja je slavu stekla filmom "Erotikon". Ušla je u svetsku enciklopediju filma.
ilustracija
Koliko god mislili da znamo - znanja nam uvek ponestane, koliko god mislili da pamtimo - zaboravljamo. Iako nam se imena nekih znamenitih ličnosti koje su svojim pregalništvom u kulturnom i javnom životu ostavile trag, urežu u pamćenje samo zato što smo ih čuli nebrojeno puta, ipak nam njihove biografije ostaju nepoznanica.
Pravi primer za to je žena čije je ime poznato pre svega ljubiteljima ukrštenica. Svi oni koji su se bar jednom zanimali za rešavanje ukrštenih reči, mogli su da naiđu na pitanje o glumici Iti Rini. S obzirom na to da se njeno ime često provlači kroz ukrštenice, mogli bismo da pomislimo da je Ita Rina slavna ličnost čiji je život svima dobro poznat. No, da li je baš tako?
Na razočarenje mnogih koji sastavljaju, ali i onih koji rešavaju ukrštene reči, njeno pravo ime nije bilo Ita Rina, već Italina Kravanja, kasnije Tamara Đorđević. Ona je kao najznačajnija međunarodna filmska zvezda, ponikla sa naših prostora, imala neverovatnu životnu priču.
To je priča o ženi koja je dotakla zvezde, dostigla slavu, plenila svojom pojavom, ali i ženi koja se zbog ljubavi svega toga odrekla. Da je promena u životu svakog čoveka moguća i ostvariva, upravo pokazuje i primer ove žene slavnog imena, ali malo poznate biografije.
Italina Ida Kravanja rođena je 1907. godine u Divači kod Trsta. Nakon što se njen otac Jožef Kravanja zaposlio kao železničar u Ljubljani, ona se po izbijanju Prvog svetskog rata sa porodicom doseljava u Sloveniju. Nakon završene osnovne škole i gimnazije, Italina Kravanja dobija posao u banci, ali već tada počinje da mašta o glumačkoj karijeri. Njena bezbrižna mladost prekinuta je 1926. godine kada joj je umro otac. Ita je ostala da živi sa majkom Marijom i sestrom Danicom, izdržavajući se tako što je njena majka studentima izdavala sobe.
Od skromne lepotice do svetske dive
Krajem 1926. godine u novinama „Slovenski narod“ objavljen je konkurs Izbora za Mis, i to u organizaciji američke distributerske kompanije Fanamet (Fanamet). Iako nije zvanično učestvovala na ovom Izboru, Itine fotografije koje su tajno poslate zasenile su organizatore i ona je odmah izabrana u sedam najlepših devojaka. Međutim, ona odbija da učestvuje u finalu, pre svega zato što se sa tim nije slagala njena majka, smatrajući to velikim poniženjem za jednu devojku.
Uprkos mnogim peripetijama, Ita Rina se pojavila na ovom Izboru za Mis koje je održano 20. decembra 1926. godine u zagrebačkoj dvorani „Balkan Palas“. Iako nije pobedila, Ita je fascinirala sve prisutne, a njena vanredna lepota privukla je pažnju, kako gledalaca, tako i određenih ljudi iz sveta filma. Tako je vlasnik zagrebačkog bioskopa „Balkan Palas“ Alfred Miler, prosledio fotografije Ite Rine berlinskom filmskom producentu Peteru Ostermajeru. Ubrzo potom, Rina potpisuje ugovor sa berlinskom filmskom kućom Ostermajer-film.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
Jugoslovenka koja je zbog ljubavi Holivudu rekla „ne“!
Filmska karijera Italine Kravanje (alijas Ita Rina) počela je u Berlinu 1927. godine. U tom periodu Ita je uzimala časove glume, plesa, pevanja, jahanja, i s vremena na vreme, dobijala manje filmske uloge. Prvi put se na filmskom platnu pojavila u filmu „Šta deca kriju od roditelja“, što je pomalo i sudbonosan naslov s obzirom na to da je Ita Rina pobegla od kuće kako bi se vinula u svet filma. Tada su joj pomoć pružili njeni prijatelji, slikar Alojz Malota i njegova žena Hedviga Šarc.
Prva uloga Ite Rine koja je izazvala pozitivne kritike bila je uloga u filmu „Poslednja večera“, a svoj prvi pravi glumački trijumf postigla je ulogom u filmu češko-nemačke produkcije „Erotikon“ kada se po prvi put i pojavljuje pod umetničkim imenom Ita Rina.
Već je tada bilo jasno da je Ita Rina stasala u glumicu koja vrlo smelo dočarava telesne strasti što je za ono doba, svakako bila retkost. Nakon ova dva filmska ostvarenja, usledio je još jedan uspešan film pod naslovom „Ekstaza“. Ona se već tada profilisala kao glumica svetskog glasa, diva o kojoj je pisala evropska štampa, redovno predstavljajući njene filmove ljubavnog i melodramskog karaktera.
Ita Rina je posebno bila popularna u Češkoj i Nemačkoj, te je najčešće tamošnja štampa o njoj pisala hvalospeve. Tako je u češkom časopisu „Češko slovo“ zabeleženo: „Raskošna Ita Rina svojom jugoslovenskom lepotom i velikim glumačkim talentom, ubrajaće se uskoro u najbolje filmske zvezde.“ Njen život se vrtoglavom brzinom menjao, stizale su joj pohvale i ponude sa svih strana.
Kao već etablirana evropska glumica, heroina nemog filma, Rina je dobila i ponudu za saradnju od strane najveće svetske filmske industrije (kompanija Paramaunt i Univerzal). Naime, ponuđena joj je glavna uloga u američkom filmu koji je nosio naslov „Beatris, moja radosti!“ ali ona je Holivudu rekla „ne“, pre svega zato što joj je, tada verenik, Miodrag Đorđević postavio ultimatum: „Ili Holivud ili ja!“
Na prelasku iz ere nemog u eru zvučnog filma, Rina je odigrala možda i svoju najuspeliju ulogu i to u češkom filmu iz 1930. godine, pod naslovom „Tonka zvana vešala“. Pred izbijanje Drugog svetskog rata, dobila je ulogu u filmu nemačke produkcije „Centrala Rio“ koji se snimao u berlinskom studiju.
Kako je u Nemačkoj tih godina bilo veoma opasno boraviti, a posebno je bilo opasno za strane glumce, Ita Rina je na nagovor tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Berlinu, čuvenog srpskog pisca Ive Andrića, spakovala kofere i vratila se u Srbiju. To je bio prelomni trenutak kada se oprostila od svoje filmske karijere. Već naredne godine rodila je sina Milana, a godinu dana nakon toga i ćerku Tijanu.
Zvanično poslednje pojavljivanje na filmskom platnu Ita Rina imala je u okviru jedne male ali efektne uloge u filmu „Rat“ Veljka Bulajića iz 1960. godine. Danas se kopije njenih filmove, te njene fotografije i publikacije čuvaju u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, kao podsećanje na jednu od najlepših i najsuptilnijih žena nemog filma koja je postigla svetsku slavu.
„Smrt“ Ite Rine, novi život Tamare Đorđević
Na vrhuncu slave, tridesetih godina 20. veka, Ita Rina na jednom prijemu u jugoslovenskoj ambasadi u Berlinu upoznaje mladog studenta tehničkih nauka, Miodraga Đorđevića (sina uglednog Milana Đorđevića, direktora Ministarstva pošta, telegrafa i telefona). I sâm Miodrag Đorđević je imao lepotu filmskog glumca, te tako neke njegove fotografije iz mladosti upravo upućuju na tu pomisao.
Kako je to bila ljubav na prvi pogled i kako je ta ljubavna iskra zapalila oba srca, par je ubrzo odlučio da se venča. Ita Rina donosi odluku da u pravoslavnoj crkvi u Berlinu pređe u pravoslavnu veru i da promeni svoje ime u Tamara. Godine 1931. venčava se sa Miodragom Đorđevićem u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu i postaje Tamara Đorđević.
Čini se da je to trenutak kada je nekadašnja heroina nemog filma Ita Rina umrla, a umesto nje rodila se sasvim nova ličnost, uzorna supruga i majka - Tamara Đorđević. Zbog ljubavi prema suprugu, ona je odlučila da svoj život prave filmske dive izmeni iz korena. I nije se pokajala! Za razliku od mnogih čuvenih glumica i lepotica koje su svoj život skončale tragično, same i napuštene od svih, Tamara Đorđević imala je bogat i sadržajan život, pored svog muža sa kojim je živela u skladnom braku.
Njihov dom je zapravo bila jedna kuća sa mansardom (izgrađena 1923. godine) koja se nalazila u Katanićevoj ulici broj 8. Iako se ugledna porodica Miodraga Đorđevića u početku nije slagala sa ovim brakom, ipak ga je, vremenom, upoznavši blagu i skromnu Tamaru koja nikada nije izigravala divu, zdušno prihvatila. Tamara i njen suprug Miodrag bili su posvećeni svojoj porodici i prijateljima. Najčešće bi se okupljali u kafani „Toplica“ u kojoj su uvek imali rezervisan sto.
Ratne godine Tamare Đorđević
Period okupacije, Tamara Đorđević provela je povučeno, prvo u Beogradu, a potom i u Vrnjačkoj Banji gde se cela porodica preselila nakon bombardovanja Beograda. U Vrnjačkoj Banji boravila je kod sestre, takođe udate za Srbina. Zabeleženo je da je nekada slavna glumica nosila džakove i prodavala svoj skupoceni nakit kako bi prehranila svoju porodicu. Čak je uspela i da spasi svog supruga koji je zbog jedne svoje neprimerene političke izjave završio u banjičkom logoru.
Nakon rata, Tamara Đorđević pokušala je da se vrati kinematografiji, ali je to uspela samo u domenu administracije. Puna entuzijazma, željela je da novoj državi ponudi svoje bogato filmsko iskustvo, no za tako nešto niko nije imao sluha. Jedno vreme radila je kao savetnik, prvo u Avala filmu, a potom i u Lovćen filmu.
Odlazak prve slovenske filmske zvezde
Šezdesetih godina 20. vijeka Tamara i Miodrag Đorđević sagradili su kuću u Budvi. Ona je veći deo vremena provodila uzgajajući cveće i vodeći računa o tada već bolesnom suprugu. Kada se dogodio zemljotres u Crnoj Gori, dobila je asmatični napad koji je bio koban po nju. Umrla je u Budvi 1979. godine, a sahranjena na Novom groblju u Beogradu.
Danas, ime Ite Rine jeste poznato, ali pojedinosti iz njenog života mnogo manje. Ipak, dobrim poznavaocima filmske umetnosti, posebno one stvarane u prvim decenijama 20. veka, ona je predstavljala ideal filmske zvezde, u svoj svojoj ljepoti, talentu, ali i skromnosti i nenametljivosti.
Jednom prilikom, prisećajući se svojih filmskih početaka i činjenice da je pobegla od kuće i obmanula svoju majku, ova nezaboravna slovenska filmska heroina rekla je: „Svetlili su me reflektorima. Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, mašem i plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku.“
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)