VITEZOVI ZATOČNICI Ko su bili najveštiji borci svog vremena
Najverovatnije je i Miloš Obilić bio vitez zatočnik.
Dok su turniri u zemljama Zapadne Evrope ušli u legende, a megdandžije koje su na njima osvajale slavu postali sastavni deo pesama i mitova, kod nas skoro da i nema pisanih tragova. Zato i ne čudi što su u zaborav otišli i Zatočnici – srpski vitezovi.
– Zatočnici su bili posebni vitezovi koji su se borili za slavu. Njih nije zanimalo ni bogatstvo, ni politički ciljevi, ni za koga, a ni zbog čega se bore. Oni su želeli samo da dokažu da su najbolji – priča Aleksandar Tešić, književnik i jedan od prvih koji su progovorili o ovom delu srpske tradicije. Iako mnogima termin može zvučati potpuno novo, reč je o tradiciji staroj najmanje 6 vekova.
Možda vas zanima:
NADREALNO PREKRAJANJE ISTORIJE Albanci prisvojili Nemanjiće i srpskog junaka Miloša Obilića: Murata je ubio kosovski Albanac!
Prištinska "Koha" objavila je u prevodu Skendera Ljatifija isečak iz knjige francuskog monaha Vensana Minjoa "Istorija Otomanske imperije" iz 1771. godine, u kome se navodi da je cara Murata na Kosovu polju, na Vidovdan 1389. godine, u stvari ubio ranjeni Albanac, "koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata", kao i da su Rusi još u 18. veku saznali da je ubica Murata - kosovski Albanac!
Ko je bio i da li je uopšte postojao Miloš Obilić? O najvećem junaku Kosovskog boja se ništa ne zna, osim ovoga
Miloš Obilić, da li je on bio istorijska ličnost ili samo mit
Možda vas zanima:
NADREALNO PREKRAJANJE ISTORIJE Albanci prisvojili Nemanjiće i srpskog junaka Miloša Obilića: Murata je ubio kosovski Albanac!
Prištinska "Koha" objavila je u prevodu Skendera Ljatifija isečak iz knjige francuskog monaha Vensana Minjoa "Istorija Otomanske imperije" iz 1771. godine, u kome se navodi da je cara Murata na Kosovu polju, na Vidovdan 1389. godine, u stvari ubio ranjeni Albanac, "koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata", kao i da su Rusi još u 18. veku saznali da je ubica Murata - kosovski Albanac!
Ko je bio i da li je uopšte postojao Miloš Obilić? O najvećem junaku Kosovskog boja se ništa ne zna, osim ovoga
Miloš Obilić, da li je on bio istorijska ličnost ili samo mit
Možda vas zanima:
NADREALNO PREKRAJANJE ISTORIJE Albanci prisvojili Nemanjiće i srpskog junaka Miloša Obilića: Murata je ubio kosovski Albanac!
Prištinska "Koha" objavila je u prevodu Skendera Ljatifija isečak iz knjige francuskog monaha Vensana Minjoa "Istorija Otomanske imperije" iz 1771. godine, u kome se navodi da je cara Murata na Kosovu polju, na Vidovdan 1389. godine, u stvari ubio ranjeni Albanac, "koji je sabrao sav svoj inat i nasmrt udario sultana Murata", kao i da su Rusi još u 18. veku saznali da je ubica Murata - kosovski Albanac!
Ko je bio i da li je uopšte postojao Miloš Obilić? O najvećem junaku Kosovskog boja se ništa ne zna, osim ovoga
Miloš Obilić, da li je on bio istorijska ličnost ili samo mit
Najkraće, zatočnici su bili srpski samuraji! Ne samo da su delili isti istorijski period već ih je bilo širom sveta. U Nemačkoj su se zvali Riteri, u Engleskoj Čempioni (odatle izraz „šampion“), u Francuskoj Ševalije Blan – beli vitez, u Španiji Kampeador…
Ipak, naziv koji su ovi srpski zatočnici dobili u Turskoj mnogima je i danas poznat.
– Kada su naši zatočnici otišli u službu kod Turaka oni su im dali naziv Delije i taj termin se zadržao do današnjih dana. Bili su veliki ratnici i proslavili su nas van granica Srbije, a mi smo im se odužili tako što smo ih zaboravili – priča Tešić čija se jedna knjiga upravo zove „Vitez zatočnik“.
Najpoznatiji opis zatočnika dao je francuski putopisac iz 16. veka Nikola de Nikol koga je istoričar Radovan Samardžić preveo na srpski jezik. Na oko dve strane on je opisao ove neobične srpske ratnike.
– Zatočnici su nastali od klasičnih megdandžija, koji su borbu shvatili kao profesiju. Njih je karakterisalo to da su bili vrsni borci koji su se kitili orlovim perjem. Međutim, da bi to mogli da urade morali su u dvoboju da pobede 10 drugih, da budu najbolji – objašnjava Aleksandar Tešić.
Šta je bilo sa zatočnicima?
Kada se srpska država raspala krajem 15. veka padom Smedereva, većina zatočnika je prešla u ilegalu i postali su drumski razbojnici, pa su dobili naziv gusari.
Oni su se tako raširili i stigli do Ugarske, čak i Poljske.
– U Poljskoj su bili inspiracija za njihovu laku konjicu – legendarne husare. Ovo će vam reći svaki ozbiljniji istoričar u toj zemlji. Gde god da odete na strane sajtove na kojima se raspravlja o Delijama i Husarima videćete da svi priznaju da oni vode poreklo sa naših prostora, da smo im mi bili uzor – objašnjava Tešić.
Kao i njihovo zanimanje, i imena ovih hrabrih srpskih boraca izgubljena su u istoriji. Ima indicija da je legendarni Miloš Obilić bio jedan od njih.
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)