JEDINI LEK JE RAKIJA ZA DORUČAK Kako Britanci vide Beograd, najbolji odgovor je tekst čuvenog Gardijana

Lepote Srbije

20:00

Turizam 0

Autorka upoređuje kafane sa grčkim tavernama, kao "restorane, pabove i muzičke klubove koji rade od jutra do sitnih sati".

JEDINI LEK JE RAKIJA ZA DORUČAK Kako Britanci vide Beograd, najbolji odgovor je tekst čuvenog Gardijana
Shutterstock

 

 

Britanski "Gardijan" objavio je reportažu o srpskim kafanama, u kojoj je novinarka Kamila Bel Dejvis opisala svoj susret sa ćevapima, rakijom i "ljudima koji igraju na stolovima".

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Autorka upoređuje kafane sa grčkim tavernama, kao "restorane, pabove i muzičke klubove koji rade od jutra do sitnih sati". 

Ona je prošla kafansku turističku turu u organizaciji "Taste Serbia" i okusila "bekrijski" život.

Prenosimo vam deo Kamilinih utisaka o kafanama objavljenih u Gardijanu: 

"Kafana ima toliko veliku ulogu u svakodnevnom životu ljudi da se dešava da prijatelji, ili recimo poštar, u njih odlaze kako bi nekoga pronašli, umesto da odu do njegove kuće ili stana.

Nažalost, mnoge tradicionalne kafane su zatvorene tokom 2000-ih, međutim, poput britanskih pabova koji se bore tako što se okreću gastronomiji, kafane su prilagodile svoju ponudu, najavljujući veću posvećenost kulinarskom umeću.

Dan počinjem doručkom u najstarijoj gradskoj kafani '?' (Znak pitanja) koja je započela svoj život u 16. veku kao osmanska kafana. Udoban restoran u niskoj zgradi nalazi se naspram jedne od najstarijih beogradskih crkava.

Osnivači su upali u nevolje jer su lokal najpre nazvali 'Kafana pored crkve', pa su zalepili '?' i – to se nikada nije promenilo. Sedeći za niskim sofra stolovima, dobijam pečenu tursku kafu praćenu ljutom rakijom – navodno ključnom za balkansku dugovečnost. Posle ovoga slede omleti i pite sa sirom, mekani hleb, prženi uštipci od testa i dimljeno meso.

JEDINI LEK JE RAKIJA ZA DORUČAK Kako Britanci vide Beograd, najbolji odgovor je tekst čuvenog Gardijana Shutterstock
 

Osmanski stil kafane samo je jedan od pokazatelja tog uticaja koji se vidi na ulicama Beograda gde se spajaju istok i zapad. Tu su i kitnjasto ukrašene fasade u stilu secesije i neoklasicizma, kao i blokovi iz komunističkog doba. Kafane su, takođe, evoluirale u tri karakteristična stila.

Neke su orijentisane ka istoku, sa bogatom balkanskom kuhinjom i bučnim trubačkim orkestrima. Drugi su u austrougarskom stilu, služe se jela poput gulaša, uz žičane instrumente i harmonike, a u skorije vreme, pojavile su se kafane u stilu noćnih klubova, koje tradicionalnu muziku menjaju turbofolkom i privlače mlađu publiku.

Sada istražujem Skadarliju, kaldrmisanu ulicu koja je boemska četvrt grada. Ovde su kafane bile dom pesnika, umetnika i pevača, koji su crpeli inspiraciju iz živahnih likova koje su sretali. Jedan od legendi bio je pevač u restoranu 'Dva jelena' Toma Zdravković. Video-snimci iz 1980-ih ga prikazuju kako luta od stola do stola opkoljen dimom cigareta i okružen obožavaocima. Sada je izliven u bronzi kao kip na Skadarliji, a ljudi mu polažu cveće i cigarete pred noge.

kulinarski specijalitet Shutterstock
 

Na obilan ručak odlazimo u obližnju 'Srpsku kafanu', omiljeno mesto za glumce susednog pozorišta – Atelje 212.

Jedem sa svojim domaćinima sočne ćevape i jela sa roštilja natopljene kajmakom koji služe stariji konobari u bezvremenskim belim košuljama i crnim prslucima. Srpska kuhinja je usmerena na meso, ali su dostupne vegetarijanske opcije kao što su pečeni kiseli kupus, paprika na žaru i ukusne supe. Dezert je mešavina bosanskog, turskog i srednjoevropskog: kolači punjeni orasima u sirupu, pečene jabuke.

Posle ovoga, potrebna mi je šetnja kroz Tašmajdanski park. Kako se noć spušta, kafana se ponovo transformiše. Zasijaju lampe a muzika se sve jače čuje. Kada u jednom lokalnu muzičari završe, a želite još muzike, uputite se u jednu od novijih 'turbofolk kafana'.

Ulazim stepeništem u jednu od njih gde poznati lokalni muzičar svira na električnoj violini. Ljudi obasipaju njegov prateći orkestar novcem, što je možda čin razmetanja, ali je u duhu ovdašnje zabave.

Visokoenergetski turbofolk ritmovi me teraju da plešem do kasnih sati. Jedini mogući lek sledećeg dana je – rakija za doručak", zaključuje Kamila Bel Dejvis.

Komentari(0)

Loading