Mlečno-plava i na momente zelena boja vode krasi ovo mesto
Printscreen/Instagram
Banjski ili Dučalovački potok spada u grupu najlepših mesta Ovčarsko-kablarske klisure. Nastaje iz izvora Studenac, koji se nalazi u podnožju planine Ovčar. Celim svojim tokom teče kroz selo Dućalovići, jednom od najstarijih u ovoj oblasti. U svom toku sakuplja vodu iz drugih okolnih izvora i kroz živopisnu klisuru silazi u Ovčar banju, do mesta gde se uliva u Zapadnu Moravu.
Verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo.
Kako doći do Banjskog potoka?
Banjski potok smešten je u srcu Ovčarsko-kablarske klisure. Ukoliko se ka ovom mestu uputite od centra Ovčar banje, biće Vam potrebno oko 30 minuta pešačenja, obeleženom putanjom, kako biste stigli do odredišta.
Do potoka se stiže veoma lako, seoskim putem na koji se nastavlja blago strma šumska staza. Na fotografijama iznad i ispod možete videti retku i atraktivnu prirodnu pojavu, takozvane bigrene kade ili bazene sa malim slapovima, što sve u celini formira ovaj mali raj.
Stvar koja je jako bitna jeste to da je plivanje u ovim bazenčićima kao i šetanje po njima zabranjeno! Prirodni materijal koji formira bigrene kade je izuzetno osetljiv, te se kretanjem kroz vodu može oštetiti. U planu je uređenje ovog prostora kako bi se posete kontrolisale, upravo iz ovog razloga. Turista je svake godine sve više i nadamo se da će ovo prelepo mesto opstati u svom prirodnom izdanju.
Boja vode je zelena ili pomalo mlečno-plava, u zavisnosti od toga iz kog ugla posmatrate i kako se svetlost probija kroz guste krošnje i između sedimentnih stena koje okružuju potok. Mesto je definitivno vredno posete i uz veoma malo truda videćete jedno pravo remek delo prirode.
Banjski potok udaljen je svega par kilometara od magistralnog puta Čačak – Požega, sa kojeg se možete isključiti ka Ovčar banji i nastaviti put do sela Dućalovci. Automobilom, preko seoskog puta, možetete prići veoma blizu potoku, sve do mesta gde počinje šumska staza. Tu možete pronaći i mesta za parking. Banjski potok je obeležen i na googl mapi, gde je upisan kao Dučalovački potok.
Kako stići od Beograda do Banjskog potoka pogledajte na sledećoj mapi:
Izvor: turistickaprizma
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Divlja, netaknuta priroda u okolini Ljubovije poslednjih godina prepoznata je među brojnim domaćim i stranim turistima. Ono po čemu se odlikuje jeste bogastvo biljnog i životinjskog sveta, a sada će tome dodatno doprineti realizacija projekta uzgoja i naseljavanja muflona u lovište „Bukovica“, u okviru Uzgojno-reproduktivnog centra za muflone i divlju svinju u Berlovinama, kojim gazduje Lovačko udruženje „Baurić“ iz Ljubovije.
Danas se obeležava Međunarodni dan planina, a Srbija zaista ima čime da se ponosi. Jedna od najlepših planina u našoj zemlji svakako je šumovita Golija, koja je zbog očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana i u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere. I upravo zbog svih ovih odlika, Golija je postaje jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji. Veliko interesovanje za ovu planinsku lepoticu vlada i pred novogodišnje praznike. Ono što je čini još privlačnijom jesu cene prostupačnije u odnosu na druge zimske centre u Srbiji.
Danas se, zahvaljujući sprovedenim istraživanjima, sa priličnom sigurnošću može reći da su posve neobične životinsjke vrste obitavale na prostoru u okolini pećine Risovača
Crkvina ili Manastirina, ruševine su srednjevekovnog manastira, koje se nalaze u Slavkovici kod Ljiga, u podnožju Rajca. Kompleks je podignut krajem 13. ili početkom 14. veka, a pretpostavlja se da grobovi u narteksu crkve pripadaju despotu Đurađu Brankoviću, njegovoj supruzi Jerini i sinu Lazaru.
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
Komentari(0)