NESUĐENO STEPENIŠTE KNEZA MIHAILA Prvi beogradski korzo, prva berza rada i mesto gde ste mogli u bilo koje doba naći nešto "da gricnete"

Lepote Srbije

10:00

Turizam 0

Ulica Velike stepenice nalazi se na teritoriji opštine Stari grad i povezuje Kosančićev venac sa Savskim pristaništem, odnosno Parisku i Karađorđevu ulicu.

NESUĐENO STEPENIŠTE KNEZA MIHAILA Prvi beogradski korzo, prva berza rada i mesto gde ste mogli u bilo koje doba naći nešto "da gricnete"
Printscreen/Facebook

Mnogi građani i strani turisti svakodnevno se koriste ovim stepeništem ne znajući skoro ništa o njima. Međutim, nekada se na ovom mestu nalazio samo uzak, strm i teško prohodan prolaz između kuća. Beogradska opština je u nekoliko navrata pokušavala da tu izgradi stepenice, ali Turci koji su delimično bili vlasnici zemljišta to nisu dozvoljavali.

 


Godine 1860. u Beogradu se okupila čitava porodica Obrenović povodom smrti kneza Miloša. Tom prilikom došla je i rođaka knez Mihaila, Perka Bajić, koju je on po povratku lično ispratio do pristaništa na lađu. Hodajući ka Sabornoj crkvi u povratku, knez se uverio u neprohodnost između srpske varoši i obale reke Save i naredio da se odmah izrade kamene stepenice na tom mestu i to o njegovom trošku. Knežev prilog za ovu gradnju iznosio je 300 dukata, a stepenište je izgradio građevinar Štajnlehner već 1862.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

A post shared by 🌸Sᥲᥒᥒყ🌸 (@happyhomesweetlife)


Velike stepenice dobile su naziv 1872. prilikom imenovanja beogradskih ulica, iako je stepenište na Kalemegdanu nosilo isto ime. Trideset godina nakon toga, odnosno 1902. godine, doneta je odluka prema kojoj je ova ulica trebalo da dobije naziv Stepenište kneza Mihaila. Međutim, istorijski izvori povodom ovoga nisu u saglasnosti. Smatra se da ova odluka ili nije sprovedena ili ukoliko jeste da ulica nije dugo zadržala novonastali naziv. Ovo stepenište sa statusom ulice prvi put je rekonstruisano 1904. godine, dok je poslednja obnova bila pre godinu dana. Ulica se nalazila u fazi propadanja sve do 2005. godine, kada je raspisan konkurs za njenu rekonstrukciju. Tom prilikom bilo je neophodno oblaganje stepenika granitnim pločama, popravak potpornih zidova, kao i opravka metalne ograde.


 

Stepenice danas čine deo prostorne kulturno istorijske celine Kosančićev venac, koji se nalazi pod zaštitom grada. Ovaj deo grada predstavlja jednu od retkih očuvanih starih urbanih celina, gde se još u srednjem veku formiralo i razvijalo srpsko naselje, sa crkvom i grobljem. Ovo uzvišenje prema Savi početkom 19. veka postaje jezgro oko koga se izgrađuje, razvija i širi Beograd. Kosančićev venac je svojom kaldrmom, dvorištima i zgradama do danas sačuvao deo arhaične atmosfere.

Izvor: geografija na dlanu

Komentari(0)

Loading