Ipak, neće dugo proći, a Evdokija će poneti i neke druge epitete. Zvaće je "grešna", "neposlušna", "šugava", njen brak će imati sraman kraj, a vizantijska lepotica postaće i prva princeza proterana iz Srbije… i to sve za samo jednu deceniju.
Lepota sa kojom se budila Vizantija
Mora da je za mladu i prelepu princezu, onu za koju se pričalo da u svakoga jutra obasjava suncem Vizantiju, bila ogromna razlika kada je sa dvora države nazivane i "centrom sveta" došla u egzotičnu, ali divlju i "varvarsku" Srbiju, zemlju koja se tek borila za svoju samostalnost i identitet.
Dok je Nemanja vladao državom, Evdokija je bila skoro neprimetna. Nije se mešala u politiku, mudro je stajala po strani i posvetila se podizanju i vaspitanju dece. Sa Stefanom Nemanjićem imala ih je četvoro Radoslava, Predislava, Vladislava i Komnenu.
Upravo je ona odigrala ključnu ulogu u vaspitanju dece, a posebno snažan uticaj imala je na najstarijeg sina Radoslava, koji je odrastao u čoveka koji se osećao više kao Grk nego kao Srbin.
Sve se promenilo kada je Stefan Nemanja svog srednjeg sina i Evdokijinog muža rešio da imenuje za naslednka. Princeza je time dobila titulu velike županke, a smatrala je da joj po pravu i poreklu pripada i deo vlasti.
U narednim godinama brak Evdokije i Stefana Nemanjića postajao je sve klimaviji. Veliki župan bio je sklon neverstvima i imao je veliki broj "družbenica". Evdokija mu je zamerala da je zapostavlja i previše pije. Sa druge strane, u Stefanovim očima, Evdokija je previše privlačila mušku pažnju i ponašala se kako ne priliči supruzi srpskog vladara, piše "Istorijski zabavnik".
"Šugava" princeza
Neminovno došlo je do kraha braka iako se istoričari ne slažu oko razloga. Neki tvrde da je Stefan Evdokiju uhvatio u neverstvu, pa naredio da joj se skinu haljine, i da se naga peške protera iz zemlje.
Da u priči o Evdokijinom neverstvu ima delova istine svedoči i zapis ohridskog arhiepiskopa Homatijan koji je zabeležio da je Stefan danima duboko patio zbog "sramote koju mu je Evdekija nanela".
- Časna žena u domu muža svoga draža je od svakoga bisera i dragoga kamena - zapisao je kasnije prvi srpski kralj Stefan Nemanjić.
Drugi navode da je princeza obolela od šuge, pa ju je srpski vladar oterao da se i sam ne bi zarazio.
Oni racionalniji ipak će reći da je do razvoda došlo u sklopu okretanja Srbije ka Zapadu i pokušaja Stefana Nemanjića da na dvoru Latina pronađe novu ženu uz koju bi, od pape, dobio i kraljevsku krunu.
Kako god, epilog je bio isti Evdokija je postala prva vladarka Srbije koja je proterana iz zemlje. Njen i Stefanov brak Srbije, dug deset godina, poništila je crkva, i oboje su bili slobodni da potraže druge životne saputnike.
Deca su, naravno, ostala na srpskom dvoru.
Žena "modernih shvatanja"
Nakon što se vratila u Vizantiju Evdokija nije dugo samovala. Prvo je postala ljubavnica Aleksija Duke Murzufla, koji je početkom 1204. proizveden u cara u vreme kada su se krstaši, zahvaljujući skretanju Četvrtog krstaškog pohoda, umešali u unutrašnje sukobe u Vizantiji.
Sveže razvedena princeza se i udala za svog ljubavnika, ali je on nedugo posle oslepljen i to od strane Evdokijinog oca, prognanog cara Aleksija III.
Oslepljenog Aleksija V su zatim zarobili krstaši koji su ga pogubili 1205. godine. Evdokija je bila očajna i besna, dok je otac na njene uvrede odgovarao da je bestidna i da treba da se stidi svojih raskalašnih ljubavi.
Evdokija se udala i treći put i to za Lava Zgura, vizantijskog velikaša koji je vladao Korintom, ali ni tu nije pronašla sreću. Zgur je 1208. izvršio samoubistvo nakon što su ga Latini opseli u korintskoj tvrđavi.
Nakon toliko nesrećnih ljubavi Evdokija je otišla u Malu Aziju svojoj sestri Ani i tako nestala sa istorijske scene. Zna se da je preminula oko 1211. godine.
Komentari (0)