Donet je na dva državna sabora vlastele i crkvenih velikodostojnika.
Prvi deo Zakonika donet je na saboru održanom 21. maja 1349. godine u Skoplju kada je doneto 135 članova. Drugi deo Zakonika donet je na saboru održanom 31. avgusta 1354. u Seru i tada je dopunjen sa još 66 članova.
Zakonik se sastoji od ukupno 201 člana, a pisan je na starosrpskom jeziku, prenosi Istorijski zabavnik.
Donošenjem ovog zakonika car Dušan je želeo da uspostavi vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji važi na teritoriji celog carstva, ali i ograniči zahteve i prava vlastele, koja je njime takođe stavljena u okvire zakona.
Dušanov zakonik najviše se bavi državnim pravom – regulisanjem odnosa među staležima i njihovom odnosu prema caru, organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, načelom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivičnim pravom, a najmanje govori o građanskom pravu.
A šta u Zakoniku zapravo piše?
Od 1. do 38. člana nalaze se odredbe o pravima i obavezama Crkve, o njenom položaju, nadležnostima, obavezama prema caru, sudskoj vlasti... Od člana 39. do 63. Zakonik govori o pravima i obavezama drugog povlašćenog staleža – o vlasteli. Ove odredbe Zakonika im garantuju neprikosnovenost baštine i razne druge povlastice. Govore o proniji, obavezama prema vladaru, poštovanju sudija i suda...
Od člana 64. do 83. Zakonik se bavi pravima i obavezama zavisnog stanovništva. Pored odredaba koje zabranjuju preteranu eksploataciju zavisnog stanovništva od strane njihovog gospodara, Zakonik precizno reguliše i obaveze zavisnog stanovništva prema njihovom vlastelinu. Posle 83. člana slede odredbe o gradskom staležu i trgovcima, o krivičnoj odgovornosti grada i gradske zemlje, o odgovornosti vojnika...
Original Dušanovog zakonika nije sačuvan, ali postoji više od 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbliži originalu) potiče iz Struge iz 14. veka. Posle njega sledi prepis iz Prizrena iz 15. veka koji je najpoznatiji.
Zakonik je upamćen kao vrhovni pravni akt kojim je srednjovekovna Srbija uspostavljena kao pravna država.
Surove kazne
Kazne predviđene Dušanovim zakonikom uglavnom su bile globa, tj. novčane, ali je bilo i telesnih kazni ,koje su podrazumevale teško sakaćenje, a i batinanje. Takođe, razlikovale su se u odnosu na to da li se primenjuju na vlastelinima ili običnom narodu. Evo nekih od članova iz ovog dokumenta koji to ilustruju:
Član 53. O nasilju:
Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareže; akoli sebar uzme silom vlastellinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sareže.
Član 54. O bludu vlastelinke:
Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se oboma ruke odseku i nos sareže.
Član 94. O ubistvu:
Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke osseku i da plati trista perpera.
Član 95. O psovci:
Ko opsuje episkopa, ili kaluđera, ili popa, da plati sto perpera. Ko se nađe da je ubio episkopa, ili kaluđera, ili popa, taj da se ubije i obesi.
Član 96. O ubistvu:
Ko se nađe da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili čedo svoje, da se taj ubica sažeže na ognju.
Komentari (0)