Zeleni listovi penju se uz zidove, obavijaju sve što dotaknu i ne ispuštaju. Bršljan ne voli površno. Kada se jednom zakači, ostaje zauvek. Zbog toga je u narodnim verovanjima postala simbol večne ljubavi, ali i opsesivne strasti koja može da uguši.

Od mita do legende

Još u staroj Grčkoj, bršljan je bio posvećen bogu vina i ljubavi, Dionisu. Njegove vence nosile su mlade neveste kao znak večne privrženosti i odanosti.

U keltskoj mitologiji, bršljan je predstavljao žensku energiju, nežnost i duhovnu povezanost, ali i opasnost emocija koje prerastu u zarobljavanje.

Biljka koja ne zna za granice

Bršljan raste tamo gde druge biljke odustaju: po kamenju, zidinama, fasadama. Njegova snaga da opstane u najtežim uslovima pretvorila ga je u metaforu neuništive ljubavi.

Ali, kako svaka strast ima tamnu stranu, bršljan svojim korenjem često razara ono čega se drži - baš kao i ljubav koja, kada pređe meru, počne da boli.

Od talismana do upozorenja

U srednjem veku, bršljan je bio amajlija za sreću u ljubavi. Ljudi su ga stavljali ispod jastuka kako bi sanjali osobu koju vole.

U isto vreme, u nekim krajevima Evrope smatralo se da ako bršljan preraste kapiju kuće, u njoj će neko umreti od tuge.

Dvojnost njegove simbolike opstala je do danas, on spaja i razdvaja, leči i guši, čuva i razara.

Ljubav koja traje zauvek

Bilo da ga vidimo kao simbol vernosti ili upozorenje na preteranu vezanost, bršljan nas uči lekciju koju svaka ljubav zna - najlepše veze su one koje daju prostor da se diše.