Draga Mašin rođena je 1866. godine u Gornjem Milanovcu, u porodici Lunjevica. Njen otac Panta Lunjevica bio je potomak porodice koja je imala veze sa dinastijom Obrenović.

Pre nego što je postala srpska kraljica, Draga je već imala jedan brak iza sebe. Bila je udata za inženjera Svetozara Mašina, koji je preminuo 1886. godine, ostavivši je udovicom.

Posle njegove smrti, Draga se našla u teškom materijalnom položaju. Bila je obrazovana, govorila je strane jezike i bavila se prevođenjem i pisanjem, a kasnije je postala dvorska dama kraljice Natalije Obrenović.

Upravo je taj položaj doveo u blizinu mladog kralja Aleksandra.

Kraljica Natalija nije ni slutila da će njena dvorska dama postati snaja

Draga je pratila kraljicu Nataliju tokom njenog boravka u inostranstvu, između ostalog i u Bijaricu, francuskom letovalištu na obali Atlantika.

Tamo je boravio i Aleksandar Obrenović, a njihovo poznanstvo preraslo je u ljubavnu vezu.

Draga je bila približno deset godina starija od kralja, što je u tadašnjim dvorskim krugovima izazivalo negodovanje. Međutim, razlika u godinama nije bila jedini razlog protivljenja.

Kralj Aleksandar bio je poslednji muški potomak dinastije Obrenović, pa se od njega očekivalo da sklopi brak koji će obezbediti naslednika i doprineti političkom položaju Srbije.

Njegov otac, bivši kralj Milan, protivio se izboru buduće supruge. Ni kraljica Natalija, kod koje je Draga ranije služila, nije podržala njihovu vezu.

Aleksandar je, uprkos tome, odlučio da se oženi Dragom.

Zbog kraljeve ženidbe pala je i vlada

Kada je Aleksandar u julu 1900. godine objavio nameru da se oženi Dragom Mašin, usledila je politička kriza.

Predsednik vlade Vladan Đorđević podneo je ostavku, a kraljeva odluka dodatno je zaoštrila odnose između dvora i dela političke elite.

Protivljenje je bilo toliko snažno da se ženidba pretvorila u državno pitanje.

Ipak, kralj nije promenio odluku.

Aleksandar i Draga venčali su se 5. avgusta 1900. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Na venčanju je kum bio ruski car Nikolaj II, koga je zastupao njegov izaslanik. Podrška iz Rusije imala je značajnu ulogu u prihvatanju ovog braka.

Draga je tako postala kraljica Srbije, iako je samo nekoliko godina ranije bila dvorska dama kraljeve majke.

Priča o kraljičinoj trudnoći dodatno je uzdrmala dvor

Jedno od najosetljivijih pitanja tokom braka Aleksandra i Drage bilo je rođenje naslednika.

Kralj je želeo da dinastija Obrenović dobije potomka, a 1901. godine pojavila se vest da je kraljica trudna.

Vest je izazvala veliko interesovanje, ali je ubrzo utvrđeno da trudnoće nema.

Ovaj događaj ozbiljno je narušio ugled kraljevskog para i postao povod za brojne glasine i političke napade.

U javnosti se sve češće govorilo i o mogućnosti da Aleksandar za naslednika prestola odredi nekog od kraljičine braće, Nikolu ili Nikodija Lunjevicu.

Iako takav plan nije zvanično sproveden, glasine o nasledstvu dodatno su pojačale nezadovoljstvo među pojedinim oficirima i političkim protivnicima dinastije.

Kako je Draga Mašin postala jedna od najomraženijih žena na dvoru?

Dragin položaj bio je posebno težak zbog stalnih napada na njen raniji život, poreklo i porodicu.

Kritičari kraljevskog para koristili su činjenicu da je bila udovica i starija od supruga kako bi dovodili u pitanje njen položaj na prestolu.

Njen uticaj na Aleksandra takođe je bio predmet političkih rasprava.

Međutim, važno je razlikovati dokumentovane događaje od glasina koje su u to vreme širili protivnici Obrenovića.

Kraljica Draga nije bila samo predmet dvorskih ogovaranja. Bavila se i humanitarnim radom, pomagala siromašnima i podržavala pojedine kulturne aktivnosti.

Ipak, njen javni ugled ostao je snažno povezan sa političkim krizama koje su obeležile poslednje godine Aleksandrove vladavine.

Brak koji je završen krajem jedne dinastije

U noći između 28. i 29. maja 1903. godine po julijanskom kalendaru, grupa oficira izvršila je državni udar u Beogradu.

Kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni su u kraljevskom dvoru, čime je okončana vladavina dinastije Obrenović.

Posle Majskog prevrata na srpski presto došao je Petar I Karađorđević.

Aleksandar i Draga sahranjeni su u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, gde se njihovi posmrtni ostaci i danas nalaze.

Njihov brak ostao je jedna od najpoznatijih priča srpske dinastičke istorije, ne samo zbog razlike u godinama i protivljenja porodice, već i zbog političkih posledica koje su pratile kraljevu odluku.

Draga Mašin je od dvorske dame postala kraljica, ali njen dolazak na presto nikada nije prihvaćen bez otpora.

Više od jednog veka kasnije, njena životna priča i dalje otvara pitanje koliko je u tadašnjoj Srbiji privatni izbor jednog vladara mogao da utiče na sudbinu čitave države.