Vernici Srpske pravoslavne crkve 14. marta po gregorijanskom kalendaru slave Svetu mučenicu Evdokiju, svetiteljku koja je pre nego što će se zamonašiti živela kao razvratnica i tako stekla ogromno bogatstvo. Doživela je preumljenje potpuno neočekivano, kad je čula kako monah čita Psaltir; tad je odlučila da raskrsti sa bludnim životom, pokajala se, krstila i okrenula veri. Stradala je u poznim godinama, posečena mačem, a žene veruju da će molitva upućena ovoj svetiteljki obezbediti mir i slogu u kući.

Svetiteljka Evdokija živela je u vreme cara Trajana, u gradu Heliopolisu. U mladosti se okrenula bludnom životu i tako stekla veliko bogatstvo. Ali, kako to obično biva, Bog uvek pronađe način da grešnicima podari šansu da se vrate na pravi put. Evdokija je doživela preumljenje kad je jedne noći čula molitve iz Psaltira - tad je poželela da pređe u hrišćanstvo.

Evdokija je razvratom došla do bogatstva, a onda je sve poklonila siromasima

Kako kaže predanje, stari monah German došao je poslom u Heliopolis i odseo kod jednog hrišćanina koji je živeo u Evdokijiom komšiluku. Kad je monah German tokom noći počeo da čita Psaltir i knjigu o Strašnom sudu, Evdokija ga je čula i uplašila se reči koje je monah izgovarao. Ostala je budna do jutra, a čim je svanulo poslala je sluge da zamole monaha da dođe kod nje. Monah German je došao i njih dvoje su otpočeli dug razgovor o veri i spasenju. Tad je Evdokija odlučila da postane hrišćanka. Zamolila je mesnog episkopa da je krsti i čim je postala "jagnje Božije" razdelila je svoje bogatstvo siromašnima, otpustila sluge i povukla se u ženski manastir.

Evdokija je toliko bila posvećena monaškom životu, molitvama, postu, poslušanju, trpljenju i bdenju, da je posle 13 meseci izabrana za igumaniju.

Predanje dalje kaže da je u manastiru živela još 56 godina. Stradala je tokom progona hrišćana na jeziv način; knez Vikentije ju je posekao mačem.

Molitva Svetoj Evdokiji

Žene veruju da molitva upućena Svetoj Evdokiji doprinosi miru i slozi u kući. Na dan posvećen Svetoj Evdokiji trebalo bi izgovoriti sledeću molitvu:

"Tebi Bogom izabranoj od roda samarjanskoga i pozvanoj iz bezdana pogibelji u ogradu Svete Crkve njegove, na svečanost prvorođenih, čija su imena zapisana na nebesima, prepodobnomučenice Evdokija, uznosimo pohvalni pesmopoj, jer mnogo može molitva pravednice pred milosrđem Svevišnjega, pa i od svake nevolje da spase one koji ti kliču:

Raduj se, mučenice Evdokija, molitvenice za spasenje duša naših! Angelski činovi i duše pravednika na nebesima raduju se radošću velikom zbog jednoga grešnika koji se kaje – po istinitoj reči Gospodnjoj. I mi, zemnorodni, gledajući kako si i ti iz dubine bezakonja na put spasenja natprirodno izvedena Evdokija predivna, radujemo se, i Gospodu blagodareći, pohvalno ti kličemo: Raduj se, jer Bog čudo milosrđa svoga kroz tebe objavi!

Raduj se, iz tame grehovne na divnu svetlost Jevanđelja pozvana!

Raduj se, jer si iz kala slasti velijarovih rajske sladosti dostigla! Raduj se, jer se moliš za naše obraćenje od zlih dela! Raduj se, mučenice Evdokija, molitvenice za spasenje duša naših!"