Najjeziviji običaj za prvu bračnu noć: "Ispred vrata majka, svekrva i tetka, a onda je on samo legao na mene"
Najjeziviji običaj za prvu bračnu noć mnoge će ostaviti zatečenim.
Mnogi običaji nad kojima se danas sablažnjavamo nekada su bili svakodnevica naših predaka i njihovo poštovanje se nije dovodilo u pitanje.
Čuli ste sigurno mnoge priče o starim običajama u vezi sa prvom bračnom noći, koji su posebno bili poštovani na jugu Srbije. Neki su u određenim društvenim grupama opstali i do današnjeg dana - kao što je proveravanje postojanja krvi na čaršavu, na kom su mladenci ispunili prvu "bračnu dužnost".
Razlog je jasan. Ako ima krvi, mlada je u brak ušla nevina. Ali, nije samo to ono što u modernom društvu na samu takvu pomisao izaziva nevericu i jezu.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Dok traje intimni čin novopečenog bračnog para tokom prve bračne noći, stariji ženski članovi porodice stoje ispred vrata u slučaju da mladi zatreba poneki savet u vezi sa intimnim činom.
Koliko sve ovo može danas da bude traumatično za "BBC na srpskom" su objasnili psiholog, studentkinja ženskih prava u Azerbejdžanu i jedna žena koja je takvo iskustvo doživela.
Elmira (ime je izmenjeno i poznato redakciji BBC-a) je imala 27 godina, završila je fakultet i radila je kao prevodilac. Muža su joj odabrali roditelji. Pristala je na brak, kako bi "usrećila majku".
printscreen/Pinterest
"Roditelji su mi izabrali komšiju za muža"
"Bio je samo naš komšija, bili smo potpuno različiti; nije bio obrazovan, nismo imali ništa zajedničko. Sa njim su me upoznala moja braća i rekli su da je dobar čovek. Mama je bila srećna što se udajem za komšiju, jer bih joj tako bila blizu i uvek bi znala šta se dešava", započela je ona ispovest za pomenuti portal.
Elmira je više puta govorila majci da još ne želi da zasnuje porodicu. Majka je to ispričala rodbini, koja je odmah počela da vrši pritisak na nju, sumnjajući da možda nije devica.
Ali, tokom prve bračne noći je zapravo prvi put imala intimne odnose.
Znajući to, njen muž je potpuno zanemario njena osećanja i samopoštovanje, objasnila je ona.
Ispred vrata slušale mama, svekrva i tetke
Samo je legao na nju i kad je njena glava počela da udara u ormar, čula je kucanje i povišeni ženski glas iz susedne prostorije: "Hej, tiše malo tamo! Kakav bezobrazluk!"
Iza vrata su bile Elmirina majka, dve tetke, svekrva i još jedna daleka rođaka (koja je pokucala i viknula) - njihovo prisustvo tradicionalno je nužno kako bi se potvrdilo da je došlo do ispunjenja bračne obaveze i "čina fizičke ljubavi", kao i da je mlada nevina.
"Mogao je da se čuje i najtiši zvuk", prisetila se Elmira.
Ko je "engi"?
Ta ista daleka rođaka je ovde bila u svojstvu "engija" - udate žene koja odlazi u kuću mladenaca odmah posle venčanja i sedi čitave noći u sobi pored spavaće.
Jedna od njenih obaveza je savetovanje, a ideja je da seksualno neiskusna nevesta može bilo kad da istrči iz spavaće sobe i zatraži savet starije i iskusnije žene.
Druga obaveza engi je da uzme čaršav posle prve bračne noći.
Krv na njemu pruža dokaz rodbini da je došlo do ispunjenja bračne obaveze. Porodice se okupljaju da čestitaju mladom bračnom paru kad vide krvave mrlje i tek posle toga se bračni ritual smatra dovršenim.
"Zbog toga je prva bračna noći obavijena tolikim velom tajne - šta će čaršav pokazati ujutro?", kaže za "BBC na srpskom" Šakla Ismail, koja studira ženska prava u Azerbejdžanu.
Ako nema krvi, žena bi mogla da bude izopštena i vraćena roditeljima kao "oštećena".
Posle toga se smatra razvedenom i često joj je teško da se ponovo uda - mogla bi i da bude zlostavljana u roditeljskom domu.
Tradicija svake godine postaje traumatičnija
Ova tradicija svake godine postaje sve traumatičnija za žene, kaže psihološkinja Elada Gorina.
U savremenom svetu, gde se sve više ljudi venčava kasnije u životu i ima bar nekakvo seksualno iskustvo pre braka, mladim ljudima nisu potrebni saveti rodbine koja sedi u susednoj prostoriji i njihova uloga postaje gotovo isključivo potvrđivanje nevinosti mlade.
"I dan-danas, mnoge žene prisustvo engi smatraju normalnim. Trauma, konflikt i patnja nastaju kad nove generacije odrastu u naprednijim vremenima od roditelja", ističe.
Prema mišljenju Elade Gorine, neke žene se sa ovom tradicijom nose relativno lako, dok druge mogu da proživljavaju traumu godinama.
Žene se osećaju kao žrtve nasilja
"Bio je jedan slučaj kada posle prve bračne noći nije bilo nikakve krvi na čaršavu. I tako usred noći, muževljeva čitava familija odvela je nevestu doktoru da proveri je li devica ili nije", objašnjava Gorina.
Ovo narušavanje ženine privatnosti može da je navede da se oseća kao žrtva nasilja, ostavivši joj dugoročne traume, kaže Gorina.
(Blic)
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Komentari(0)