Sigurno ste prošli pored ovih mesta NA KALEMEGDANU, iako o njima VEROVATNO NE ZNATE NIŠTA
Šta znamo o pojedinim kapijama, spomenicima i građevinama pored kojih prolazimo na Kalemegdanu?
Meštrovićevi spomenici Pobedniku i zahvalnosti Francuskoj dobro su poznati, ali dok do njih dolazimo, pored ostaju brojne druge znamenitosti kojima se u trenutku prolaska divimo, ali suštinski malo o njima znamo.
Izazovno je brunu istoriju Kalemegdana smestiti u jedan članak. Kale - kao utvrđeni grad i megdan - kao borba, ime je dobio od Turaka, međutim mnogi su narodi njime prolazili. Od ratobornih Huna za koje se smatra da su u V veku ovde napravili vojni logor porobivši Kelte, koji su pak svoje naselje smestili na ono nastalo u neolitu. Za površinu 53 hektara, na kojoj se danas prostire Kalemegdan, borili su se i Austrijanci i Osmanlije. Ova površina, koja je danas raskošan park i kulturno istorijski kompleks koji metaforički pamti i dan kad je Ali Riza paša, zapovednik grada 1869. godine, predao ključeve grada knezu Mihailu Obrenoviću, na svilenom jastučetu.
Kako - otežao pod istorijom - ne bi postao opeterćenje za svoje posetioce, Kalemegdan je oduvek bio mesto okupljanja - od različitih banketa i proslava do koncerata i raznovrsnih manifestacija.
Možda vas zanima:
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
CRKVA RUŽICA NA KALEMEGDANU Evo po čemu je jedinstvena u svetu! (FOTO)
Crkva Ružica, smeštena je na Kalemegdanu u Beogradu, ima bogatu istoriju i lepotu koja je čini posebnom.
Možda vas zanima:
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
CRKVA RUŽICA NA KALEMEGDANU Evo po čemu je jedinstvena u svetu! (FOTO)
Crkva Ružica, smeštena je na Kalemegdanu u Beogradu, ima bogatu istoriju i lepotu koja je čini posebnom.
Možda vas zanima:
Crkva Ružica na Kalemegdanu krije viševekovnu tajnu: Evo zašto je najneobičnija na svetu!
Statue od topova, luster od metaka i freske iz logora – ova crkva je mnogo više od svetinje i religije, ona je omaž jednom vremenu i ljudima koji su živote izgubili za svoju domovinu i služi da nas podseti da tako nešto više nikada ne sme da se dogodi
CRKVA RUŽICA NA KALEMEGDANU Evo po čemu je jedinstvena u svetu! (FOTO)
Crkva Ružica, smeštena je na Kalemegdanu u Beogradu, ima bogatu istoriju i lepotu koja je čini posebnom.
Na njemu su svirale mnoge svetske zvede, a od prošle godine se, na primer, na Kalemegdanu održava i Burger fest na kom posle duge šetnje i istraživanja možete da uživate u opuštajućoj atmosferi i ukusnoj hrani. Ako posetu Kalemegdanu planirate ovog proleća, a ako ste ljubitelj burgera, onda zabeležite da će se ove godine održati od 27. maja do 5. juna.
A koja su to mesta pored kojih prođemo i divimo im se, ali o njima znamo vrlo malo ili ne znamo gotovo ništa?
Despotova kapija sa Dizdarevom kulom
Despotova kapija sa Dizdarevom kulom, očuvana u svom prvobitnom obliku, često se naziva i Istočnom gornjogradskom kapijom. U srednjem veku se na ovom mestu nalazio glavni ulaz u Beogradsku tvrđavu. Zajedno sa severoistočnim bedemom predstavlja najbolje očuvani segment srednjovekovnog Gornjeg grada iz prve polovine XV veka.
Unutrašnja kapija je imala odbrambeni balkon – mašikulu, ispod koje se nalazila niša za ikonu zaštitnicu grada.
wikipedia/CrniBombarder
Pored kapije nalazi se i masivna četvorougaona Dizdareva kula. Naziv je dobila po tome što je u drugoj polovini XVIII veka u njoj stanovao dizdar – zapovednik Tvrđave, a u njoj se danas nalazi Opservatorija astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Sahat kapija
Iako mlađa po vremenu nastanka, kula sa satom je dala ime kapiji koja je prvobitno bila probijena u srednjovekovnom bedemu i od nje je do danas sačuvan deo svoda građen tankim opekama. Napravljena je odmah nakon austrijskog osvajanja grada 1688. godine, a svoj konačni oblik dobila je nekoliko godina kasnije.
Kapija je izgrađena kao zasvođen prolaz kroz bedem, sa dve prostorije sa strane. Tri dekorativne niše obeležavaju mesta na kojima se ulazi u još dve bočne prostorije, namenjene za smeštaj straže. One su od kraja XVII veka bile zazidane i zasute zemljanim nasipom.
Kralj kapija
ŽDanašnja kapija u jugozapadnom bedemu Gornjeg grada potiče s kraja 17. veka, iz vremena kada su izgrađena prva artiljerijska utvrđenja koja je projektovao Andrea Kornaro.
Kapija je probijena u bedemu koji je prvobitno podignut u 15. veku, ali ona ne potiče iz tog perioda, već je građena znatno kasnije. Prvi prolaz na ovom mestu probijen je nakon austrijske opsade grada 1688. godine. Međutim, ubrzo je razoren, i to nepune dve godine kasnije, u vreme turskog osvajanja grada. Najveći deo kapije sagrađen je između 1693. i 1696. godine, a tek u vreme austrijske okupacije (1717–1736) ona dobija svoj konačni oblik i prepoznatljivu baroknu fasadu. Ispred kapije nekada se nalazio drveni most na zidanim stubovima, koji je 1928. godine zamenjen sadašnjom konstrukcijom.
Na unutrašnjoj kapiji očuvane su drvene vratnice, obložene gvozdenim pločama. Ove vratnice, kao i slične na Stambol kapiji, potiču iz sredine 18. veka.
Kapija Karla VI
U sklopu srednjovekovnog severoistočnog bedema Donjeg grada nalazi se Kapija Karla VI. Ime je dobila u znak sećanja na austrijskog cara Karla VI, jer je za vreme njegove vladavine grad prvi put bio pod vlašću Habzburgovaca.
wikipedia
Kapija je izgrađena na samom početku austrijske vladavine, između 1718. i 1720. godine, prilikom radova na rekonstrukciji ovog bedema i predstavljala je novi, monumentalni ulaz u Donji grad.
Projekat fasada kapije modelovane u duhu baroka pripisuje se Baltazaru Nojmanu, jednom od najznačajnijih nemačkih arhitekata, koji je kratko vreme radio u Beogradu kao vojni inženjer.
Spoljna fasada kapije zamišljena je kao trijumfalni ulaz u carski grad, što ilustruje monogram cara Karla VI nad ulazom, a postojao je i natpis koji glasi "Karlo VI, rimski car, avgust, pobornik prave vere protiv hrišćanskih neprijatelja, podigao je ova vrata, veličanstveno delo, posle osvajanja slavnog grada Beograda". Na krajevima su viteški oklopi slave, znamenja pobede i ostvarenog mira, a u centralnoj osi uočava se oklop sa zastavama i ratnim bubnjevima.
Nad portalom se nalazi kartuša sa grbom Srbije kao austrijske krunske zemlje – ornamentalni motiv na kome je predstavljena veprova glava probodena strelom.
Trenutno se ova kapija rekonstruiše.
Vojni muzej
Vojni muzej je uredbom kneza Milana Obrenovića osnovan 10. avgusta 1878. godine, a za javnost je otvoren tek 1904. godine u maloj oktougaonoj zgradi, nad Rimskim bunarom, u Gornjem gradu.
Taj, prvobitni muzej je stradao tokom Prvog svetskog rata, a novi je ponovo otvoren 2. aprila 1937. godine u dve zgrade i jednoj baraci u Gornjem gradu. Ponovo zatvoren tokom Drugog svetskog rata, tek krajem 1944. godine je ponovo počeo s radom.
Printscreen
U renoviranoj zgradi bivšeg Vojnogeografskog instituta nova postavka je otvorena 20. oktobra 1961. godine i predstavlja vojnu istoriju jugoslovenskih naroda od doseljavanja na Balkan do XX veka, a s manjim izmenama, sačuvana je do danas.
Spomen obeležje predaje ključeva
Spomenik, rad vajara Mihaila Paunovića, podseća na događaj iz proleća 1867. godine koji je označio oslobođenje Srbije od turske vlasti. Podignut je povodom stogodišnjice tog događaja, 1967. godine. Samo mesto predaje ključeva nalazi se nekoliko metara iza spomenika i obeleženo je malom zemljanom humkom oko koje su zasađene tuje.
Ferman o predaji uprave nad srpskim gradovima je knez Mihailo dobio od sultana Abdula Azisa u Carigradu. Sultanov ferman je zvanično obnarodovan na posebnoj svečanosti koja je održana u Beogradu kada je zapovednik Beogradske tvrđave simbolično predao ključeve knezu Mihailu.
Grobnica narodnih heroja
Grobnica narodnih heroja podignuta je 1948. godine. Granitne ploče kojima su obležena grobna mesta Đure Đakovića (1886–1929), Ivana Milutinovića (1901–1944), Ive Lole Ribara (1916–1943) doneta su sa gradilišta hrama Svetog Save, a poprsja su rad vajara Stevana Bodnarova iz 1949. godine. Godine 1957. tu je sahranjen i Moša Pijade (1890-1957), čija je bista rad vajara Slavoljuba Stankovića.
Kosturnica branilaca Beograda
Tokom borbi za odbranu Beograda 1915. godine jedan broj poginulih vojnika bio je sahranjen uz bedeme Beogradske tvrđave. Posle Prvog svetskog rata njihovi posmrtni ostaci su prikupljeni i položeni u kosturnicu uz Jakšićevu kulu. Kosturnica je obeležena krstom, koji je napravljen od topovskih cevi.
Kada je postalo jasno da je prestonica izgubljena, major Dragutin Gavrilović je pozvao vojnike u juriš za odbranu Beograda. U toj borbi stradalo je oko 4.000 srpskih vojnika, a sam major bio je teško ranjen.
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Komentari(0)