Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću i zdravlje
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
Teodor Trihina je hrišćanski asketa 4. veka.
Poreklom je Carigrađanin, i sin bogatih roditelja. Kao mladić ostavio je svoje roditelje, dom i bogatstvo, i nastanio se u jednom pustinjskom manastiru u Trakiji. Tu se predao veoma teškim podvizima. Spavao je na kamenju — da bi samo manje sna imao, išao je stalno gologlav, i odevao se u jednu haljinu od kostreti, zbog čega je i prozvan Trihin ili Kostret. Hrišćani veruju da ga je, zbog velikog samomučenja radi spasenja duše, Bog obdario velikim darom čudotvorstva i za vreme života i posle smrti. Mirno je skončao oko 400. godine. Telo mu se pokazalo mirotočivim.
U narodu se zadržalo verovanja da na dan svetog Trihina treba da oprostite svima koji su vam naneli zlo i nešravdu i da se pomolite za sreću i zdravlje najbližih.
Možda vas zanima:
Danas je slava rabadžija i beogradskih Palilulaca starosedeoca: Ove reči izgovorite danas
Vasilije Amasijski je bio hrišćanski episkop i mučenik iz 4. veka
Vernici danas slave sveštenomučenika Januarija, sveca koji je OŽIVLJAVAO MRTVE: Obratite mu se ovim rečima za spasenje duše
Sveti sveštenomučenik Januarije bio je episkop u italijanskoj regiji Kampaniji
Možda vas zanima:
Danas je slava rabadžija i beogradskih Palilulaca starosedeoca: Ove reči izgovorite danas
Vasilije Amasijski je bio hrišćanski episkop i mučenik iz 4. veka
Vernici danas slave sveštenomučenika Januarija, sveca koji je OŽIVLJAVAO MRTVE: Obratite mu se ovim rečima za spasenje duše
Sveti sveštenomučenik Januarije bio je episkop u italijanskoj regiji Kampaniji
Možda vas zanima:
Danas je slava rabadžija i beogradskih Palilulaca starosedeoca: Ove reči izgovorite danas
Vasilije Amasijski je bio hrišćanski episkop i mučenik iz 4. veka
Vernici danas slave sveštenomučenika Januarija, sveca koji je OŽIVLJAVAO MRTVE: Obratite mu se ovim rečima za spasenje duše
Sveti sveštenomučenik Januarije bio je episkop u italijanskoj regiji Kampaniji
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Komentari(0)