Knez Aleksandar Karađorđević, Karađorđev sin, i kneginja Persida imali su desetoro dece, od kojih je četvoro umrlo u detinjstvu i ranoj mladosti. Ipak, ni deca koja su preživela nisu imala lak život. Naročito je tragična bila sudbina druge Aleksandrove ćerke, princeze neobičnog imena - Kleopatra Karađorđević.
Kleopatra Karađorđević bila je drugo dete (i druga ćerka) kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside, sestra kralja Petra I.
Rođena je 1835. godine u Vlaškoj, gde je porodica živela u to vreme. U Srbiju su došli oktobra 1839. kada je njen otac, Karađorđev sin, postao ađutant kneza Mihaila Obrenovića.
Obrazovana princeza
Aleksandra Karađorđevića su ustavobranitelji izabrali za kneza Srbije 1842. godine, a dve godine kasnije porodica se preselila u dvor (današnji Stari dvor, tj. Skupštinu grada Beograda), piše Istorijski zabavnik.
I tako se sedmogodišnja princeza Kleopatra obrela na dvoru, okružena sjajem i glamurom, ali i u epicentru političkih dešavanja u tadašnjoj Srbiji.
Kleopatra je odrastala sa dve godine starijom sestrom Poleksijom, za koju je bila veoma vezana. Kada su devojčice napunile 10 i 12 godina, postavilo se pitanje njihovog obrazovanja.
Iako u ono vreme nije bilo neobično da se ženska deca uče samo kućnim poslovima i osnovima lepog ponašanja, knez Aleksandar je za svoje ćerke želeo nešto više.
Na preporuku Ilije Garašanina i Jovana Hadžića, Kleopatri i Poleksiji je za privatnog učitelja izabrao Matiju Bana, jednog od najučenijih dubrovačkih Srba, koji je zbog toga specijalno iz Carigrada doputovao u Srbiju.
Kleopatra je bila ljubav kneza Mihaila?
I tako je princeza Kleopatra postala jedna od najučenijih žena tog doba u Srbiji. Savremenici su pričali da je bila veoma lepa, ali tiha i povučena.
Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz koji je tih godina boravio u Beogradu, za Kleopatrin 15. rođendan je komponovao pesmu "Što se bore misli moje" na reči koje je napisao knez Mihailo Obrenović.
Sredinom pedesetih godina 19. veka numeru je ponovo komponovao Kornelije Stanković i ta pesma je za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno izvođena na balovima u Beogradu.
O tome da li su između kneza Mihaila i princeze Kleopatre postojale neke simpatije ili čak i ljubav koja bi mogla da zauvek pomiri dinastije Karađorđevića i Obrenovića i danas se raspravlja. Kako bilo, Kleopatra se 1855. godine udala za Milana Petronijevića, sina uglednog srpskog političara i bivšeg predsednika vlade Avrama Petronijevića.
Ipak, bračna sreća nije bila dugog veka. Već bolesna (iako danas sa sigurnošću ne znamo od čega, najverovatnije je u pitanju bila tuberkuloza), Kleopatra je ubrzo pala u postelju i umrla pet meseci kasnije u banji Glajhenberg u Štajerskoj, gde je bila na lečenju. Bio je 1. jul 1855. godine.
Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Topoli, kasnije u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Imala je samo 20 godina.
(b92)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)