Broz je bio okružen lepim i atraktivim ženama, te je bio i veliki zavodnik, kojeg ništa nije moglo da spreči da osvoji bilo koju ženu, pa čak i ako je udata.
Josip Broz Tito bio je strah i trepet u Jugoslaviji izazivajući veliki autoritet i poštovanje. Uvek je bio okružen lepim i atraktivim ženama, te je bio i veliki zavodnik, kojeg ništa nije moglo da spreči da osvoji bilo koju ženu, pa čak i ako je udata.
Međutim, ipak se pojavila jedna koje mu je rekla "ne" i koju je molio, a njeno ime je Herta Has.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Herta Has rođena je u Mariboru 1914. godine. Revolucionarno radničkom pokretu pristupila je rano, kao student Ekonomske visoke škole u Zagrebu. Godinama kasnije sećala da zapravo i nije imala pravog izbora, piše Istorijski zabavnik.
- Zašto sam rizikovala? Komunisti su bili jedina snaga koja se borila protiv fašista. Živela sam na granici sa Austrijom i dobro shvatala šta je to pravi naconal-socijalizam. Znala sam da je glavni cilj fašista uništenje Slovena. U Austriji sam videla Hitlerove pristalice, njihova lica. To su bili ljudi sa mračnom prošlošću. Stupila sam u komunističku partiju - ispričala je drugarica Has.
Član SKOJ-a bila je od 1934, a Komunističke partije Jugoslavije od 1936. godine. Josipa Broza Herta je upoznala 1937. godine u Parizu, gradu koji je bio regrutni centar španskih dobrovoljaca i stanica na putu prema Moskvi, prestonici Kominterne.
Međutim, na prvu, nije se dogodilo ništa između njih. Trebalo je da prođe još dve godine da ljubav zaživi.
Tito ju je ostavio usred rata samu i "trudnu do zuba"
Vraćajući se iz Moskve u sam osvit Drugog svetskog rata 1939. Tito je zastao u Istanbulu gde je čekao lažni pasoš kojim je nameravao da uđe u Jugoslaviju. Njega je opet donela Herta Has.
Ljubav je ovog puta planula punim žarom i par se zajedno vratio u Jugoslaviju i nastanio u Zagrebu. Stanovali su u unajmljenoj kući, pod lažnim imenima Marija Šarić i inženjer Slavko Babić.
Njihova vanbračna veza trajala je samo do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Tito je u maju po zadatku otputovao u Beograd gde je upoznao novu ljubav – partijsku kurirku Davorjanku Paunović Zdenku.
Herta Has ostala je u Zagrebu u poodmakloj trudnoći, a nekoliko dana posle Titovog odlaska rodila je sina Mišu. Majku i bebu od ustaša je skrivao u svojoj momačkoj garsonjeri Vladimir Velebit, takođe partijski funkcioner.
Neposredno pre nego što je trebalo da, zajedno sa piscem Miroslavom Krležom, ode u partizane, ustaše su Hertu uhapsile. Partijska organizacija je uspela da bebu skloni u folksdojčersku obitelj Mahnufrit i Miša je tako preživeo.
Herta Has je 1943. godine, posle pregovora partizana i nacista, razmenjena za grupu nemačkih stručnjaka zarobljenih u Bosni. Posle razmene kratko vreme je provela u Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odredi Jugoslavije.
Otišla i nikada se nije okrenula
Tito i Herta sreli su se ponovno 1943. godine u Jajcu gde je ona došla sa Ivom Lolom Ribarom na drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije.
U Titovom okruženju svi su znali da on ima novu "partizansku ženu" – Davorjanku Paunović koja se takođe nalazila u Jajcu. Herta i Davorjanka srele su se u kući određenoj za stanovanje druga Tita.
- Draga moja, u ovoj kući nema mesta za dve žene – dobacila je mlađa partizanka.
Po svedočenju partijskih drugova prisutnih na zasedanju Hertu je ovo toliko razbesnelo da je pronašla Tita u štabu i pred svima ga pitala: “Ko je ta žena? Zar ti nisam ja žena?”
Titu je bilo vidno neprijatno, uspeo da jedva prozbori: "Pa, probajte da se dogovorite".
Herta nije imala nameru da se dogovara. Istog dana ostavila je sve i vratila se u Sloveniju. Bio je to njen konačni raskid sa Titom.
Žena koja je Titu rekla "NE!"
Ovo nije bio poslednji put da je javnost čula za Hertu Has. Po Jugoslaviji je dugo kolao trač da je posle smrti Davorjanke 1946. maršal pisao Herti i molio je da se vrati. Titovo pismo je bilo dugo 16 strana. Herta je odgovorila u dve rečenice.
- Dragi moj, Herta Has trpi poniženje od muškarca samo jednom. Ne padam dva puta na kolena pred istim čovekom – napisala je.
Njen odnos sa Titom, kao i definitivan razlaz opisao je istoričar Jože Pirjevec u svojoj knjizi "Tito i drugovi".
Herta je i te kako propatila zbog svoje drskosti. Pričalo se da su joj se partijske kolege mešale u privatan život, ometale joj političku karijeru, organizovali praćenje i stalno prisluškivali.
Ako joj je i bilo loše, Herta se nikome nije požalila. Ponovo se udala i rodila dve ćerke. Nakon Drugog svjetskog rata radila je u Ministarstvu industrije i rudarstva Hrvatske i kao sekretarica u Saveznom izvršnom veću.
Tita je videla još samo jednom – 1946 godine u kabinetu predsednika FNR Jugoslavije kada je njemu već bila pronađena nova "družbenica" – Jovanka Broz.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Komentari(0)