Srpska pravoslavna crkva i vernici u nedelju proslavljaju svetog Marka, praznik posvećen Svetom apostolu Marku. Napisao je Jevanđelje, a poznat je i kao saputnik i prvi pomoćnik apostola Petra.
Sveti Marko je bio Jevrejin, iz plemena Levijeva. Uvršten u 70 svetih apostola Hristovih, najpre je pratio Svetog Petra koji ga je i postavio za episkopa.
Još od davnina, naši preci su proslavljali ovaj praznik za koji se vezuju razni običaji, a neke porodice ga slave i kao krsnu slavu. Jedan od glavnih običaja jeste da se na Markovdan ne radi, posebno teški fizički poslovi. Ovaj praznik se još naziva "blagi dan", zato bi umesto rada dan vernici trebalo da provedu u miru, molitvi, odmoru i negovanju duše.
Nekada se verovalo da će one koji na ovaj praznik rade teške poslove pratiti nevreme i oluje tokom čitave godine. Postoji i stari običaj da na ovaj dan ne treba spavati preko dana kako cele godine ne bismo bili pospani. Izuzetak su oni koji su već "zgrešili" i spavali na Đurđevdan - oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako "poništiti dejstvo" pređašnjeg sna i neće ih stići "kazna".
Možda vas zanima:
DANAS SU BLAGOVESTI, PRAZNIK KOJI DONOSI SREĆU Koji je narodni običaj na današnji dan
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom
VERNICI OBELEŽAVAJU PRAZNIK SVEŠTENOMUČENIKA KLIMENTA Žrtva progona hrišćana od strane rimskog cara Dioklecijana
Vernici se danas sećaju života i dela Sveštenomučenika Klimenta, episkopa ankirskog i svetitelja koji je postradao u doba cara Dioklecijana početkom 4. veka.
Možda vas zanima:
DANAS SU BLAGOVESTI, PRAZNIK KOJI DONOSI SREĆU Koji je narodni običaj na današnji dan
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom
VERNICI OBELEŽAVAJU PRAZNIK SVEŠTENOMUČENIKA KLIMENTA Žrtva progona hrišćana od strane rimskog cara Dioklecijana
Vernici se danas sećaju života i dela Sveštenomučenika Klimenta, episkopa ankirskog i svetitelja koji je postradao u doba cara Dioklecijana početkom 4. veka.
Možda vas zanima:
DANAS SU BLAGOVESTI, PRAZNIK KOJI DONOSI SREĆU Koji je narodni običaj na današnji dan
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom
VERNICI OBELEŽAVAJU PRAZNIK SVEŠTENOMUČENIKA KLIMENTA Žrtva progona hrišćana od strane rimskog cara Dioklecijana
Vernici se danas sećaju života i dela Sveštenomučenika Klimenta, episkopa ankirskog i svetitelja koji je postradao u doba cara Dioklecijana početkom 4. veka.
Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.
Dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku - Markovdan crkva praznuje 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru. To je praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra, Marku, koji je na molbu vernika napisao knjigu i Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.
MITOVI O JAVORU: Zašto se u srpskoj tradiciji ovo drvo smatralo svetim?
Javor je jedno od drveća kojem su u srpskoj tradiciji i mitologiji pripisivana posebna, gotovo sveta svojstva. Kroz vekove, ovo drvo bilo je povezano sa brojnim običajima, ritualima i verovanjima, zauzimajući važno mesto u narodnoj kulturi i predanjima.
VRBA U SRPSKIM OBIČAJIMA: Zašto je ovo drvo imalo posebno mesto u narodnim verovanjima?
Vrba je jedno od drveća koje je u srpskoj tradiciji zauzimalo posebno, gotovo mistično mesto. Kroz istoriju, narodna verovanja i običaji duboko su se povezivali sa ovim drvetom, pripisujući mu moći isceljenja, zaštite i simboliku novog života.
STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
TAJNI DNEVNIK ISIDORE SEKULIĆ: Kako je pronađen rukopis slavne književnice decenijama nakon njene smrti?
Isidora Sekulić, jedna od najvažnijih srpskih književnica, poznata po svojoj dubokoj refleksiji, izvanrednoj erudiciji i osebujnom stilu, dugo je intrigirala čitalačku publiku svojom povučenošću i enigmatičnošću. Međutim, prava senzacija dogodila se kada je decenijama nakon njene smrti otkriven dnevnik, koji je bacio potpuno novo svetlo na njen unutrašnji svet i stvaralaštvo.
PEČURKA KOJA „GOVORI“: Tajanstvena simbolika vrganja u srpskim verovanjima
U starim srpskim predanjima, vrganj nije bio obična pečurka. Smatralo se da ova pečurka ima posebnu sposobnost da „govori“ i otkriva tajne prirode onima koji je pronađu na specifičan način. Danas gotovo niko ne zna zašto su naši preci vrganj smatrali toliko važnim, ali narodne legende i dalje prenose ovu neobičnu simboliku.
Komentari(0)