Srpska pravoslavna crkva i vernici u nedelju proslavljaju svetog Marka, praznik posvećen Svetom apostolu Marku. Napisao je Jevanđelje, a poznat je i kao saputnik i prvi pomoćnik apostola Petra.
Sveti Marko je bio Jevrejin, iz plemena Levijeva. Uvršten u 70 svetih apostola Hristovih, najpre je pratio Svetog Petra koji ga je i postavio za episkopa.
Još od davnina, naši preci su proslavljali ovaj praznik za koji se vezuju razni običaji, a neke porodice ga slave i kao krsnu slavu. Jedan od glavnih običaja jeste da se na Markovdan ne radi, posebno teški fizički poslovi. Ovaj praznik se još naziva "blagi dan", zato bi umesto rada dan vernici trebalo da provedu u miru, molitvi, odmoru i negovanju duše.
Nekada se verovalo da će one koji na ovaj praznik rade teške poslove pratiti nevreme i oluje tokom čitave godine. Postoji i stari običaj da na ovaj dan ne treba spavati preko dana kako cele godine ne bismo bili pospani. Izuzetak su oni koji su već "zgrešili" i spavali na Đurđevdan - oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako "poništiti dejstvo" pređašnjeg sna i neće ih stići "kazna".
Možda vas zanima:
DANAS SU BLAGOVESTI, PRAZNIK KOJI DONOSI SREĆU Koji je narodni običaj na današnji dan
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom
VERNICI OBELEŽAVAJU PRAZNIK SVEŠTENOMUČENIKA KLIMENTA Žrtva progona hrišćana od strane rimskog cara Dioklecijana
Vernici se danas sećaju života i dela Sveštenomučenika Klimenta, episkopa ankirskog i svetitelja koji je postradao u doba cara Dioklecijana početkom 4. veka.
Možda vas zanima:
DANAS SU BLAGOVESTI, PRAZNIK KOJI DONOSI SREĆU Koji je narodni običaj na današnji dan
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom
VERNICI OBELEŽAVAJU PRAZNIK SVEŠTENOMUČENIKA KLIMENTA Žrtva progona hrišćana od strane rimskog cara Dioklecijana
Vernici se danas sećaju života i dela Sveštenomučenika Klimenta, episkopa ankirskog i svetitelja koji je postradao u doba cara Dioklecijana početkom 4. veka.
Možda vas zanima:
DANAS SU BLAGOVESTI, PRAZNIK KOJI DONOSI SREĆU Koji je narodni običaj na današnji dan
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom
VERNICI OBELEŽAVAJU PRAZNIK SVEŠTENOMUČENIKA KLIMENTA Žrtva progona hrišćana od strane rimskog cara Dioklecijana
Vernici se danas sećaju života i dela Sveštenomučenika Klimenta, episkopa ankirskog i svetitelja koji je postradao u doba cara Dioklecijana početkom 4. veka.
Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.
Dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku - Markovdan crkva praznuje 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru. To je praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra, Marku, koji je na molbu vernika napisao knjigu i Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)