NA DANAŠNJI DAN PREMINUO JE DOSITEJ OBRADOVIĆ Veliki prosvetitelj i prvi srpski ministar prosvete
Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda.
Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.
Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“.
Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku
Možda vas zanima:
DVORAC OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA VRNJČANE Projektovao ga bečki arhitekta po ugledu na vile u severnoj Italiji
Dvorac je izgrađen između 1882. i 1887. godine, podignut je iznad granice ondašnjeg banjskog rejona, na padini iznad izvora tople vode.
ODEŽDA KNEZA LAZARA Plašt koji je nosio naš vladar u boju na Kosovu
Na samoj odeći otkriveni su tragovi krvi, što ukazuje da ju je Lazar nosio i u trenu svoje smrti na Kosovu polju.
Možda vas zanima:
DVORAC OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA VRNJČANE Projektovao ga bečki arhitekta po ugledu na vile u severnoj Italiji
Dvorac je izgrađen između 1882. i 1887. godine, podignut je iznad granice ondašnjeg banjskog rejona, na padini iznad izvora tople vode.
ODEŽDA KNEZA LAZARA Plašt koji je nosio naš vladar u boju na Kosovu
Na samoj odeći otkriveni su tragovi krvi, što ukazuje da ju je Lazar nosio i u trenu svoje smrti na Kosovu polju.
Možda vas zanima:
DVORAC OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA VRNJČANE Projektovao ga bečki arhitekta po ugledu na vile u severnoj Italiji
Dvorac je izgrađen između 1882. i 1887. godine, podignut je iznad granice ondašnjeg banjskog rejona, na padini iznad izvora tople vode.
ODEŽDA KNEZA LAZARA Plašt koji je nosio naš vladar u boju na Kosovu
Na samoj odeći otkriveni su tragovi krvi, što ukazuje da ju je Lazar nosio i u trenu svoje smrti na Kosovu polju.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Kakva budućnost čeka mladence ako bidermajer padne na pod? Ovo narodno verovanje prestraviće svaku mladu, evo šta se krije iza svega
Najlepši buket cveća na tvojoj svadbi je onaj u tvojim rukama a to je bidermajer, on predstavlja štafetu sreće ili prenosni pehar, koji ćeš proslediti dalje, sa najboljim željama.
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Komentari(0)