Manastir Đunis – mesto ženskih molitvi
Polazak počinje iz manastira Đunis, poznatog kao svetilište gde se okupljaju žene koje traže utehu, ozdravljenje ili potomstvo. Veruje se da se ovde, 1898. godine, Presveta Bogorodica ukazala devojčici Milojki. Od tada, manastir je postao žensko duhovno utočište, naročito na praznik Pokrova Presvete Bogorodice.

Nepoznata staza poznata samo vernicima
Od Đunisa kreće neobeležena zemljana staza, duga oko 18 kilometara, koja vodi preko sela Sezemče, Kruševica i Vukmanovo. Ponegde se gubi kroz voćnjake i šiblje, ali stari vernici znaju svako skretanje. Tokom hoda, nailazi se na krstove zabodene u zemlju, improvizovane česme i drvene klupe — tihe znakove da se tuda ne prolazi slučajno.

Manastir Raletinac – kraj puta i početak tišine
Kada se stigne do manastira Raletinac, koji se nalazi skriven u šumi, okružen stoletnim drvećem, dočekuje vas potpuna tišina. Ovaj manastir nije turistički razvijen, nema prodavnice ni suvenire. Samo crkva, trava, monah i molitva. Za mnoge hodočasnike, upravo ta jednostavnost čini ga svetijim od poznatijih destinacija.

Put koji se prelazi više srcem nego nogama
Staza od Đunisa do Raletinca nije izazov u fizičkom smislu, već u duhovnom. Oni koji je prelaze ne pričaju mnogo — ćutke hodaju, sabiraju misli, mole se. Kažu da se tokom hoda oseća prisustvo nečeg višeg, kao da sama priroda podržava svakog korakača. Nema komercijalizacije, nema gužve, samo čovek i Bog.

Zašto se o ovom putu ćuti
Razlog što staza nije poznata široj javnosti leži u njenoj neformalnosti. Crkva je ne pominje zvanično, lokalna samouprava je ne promoviše, a vernici je čuvaju kao tajnu. Boje se da bi popularnost uništila njen duh. U svetu glasnih destinacija, ovo je jedan od retkih puteva koji ostaje svet i tih, kakav je oduvek bio.