VEČNI "POZIV NA BIS" SJAJNE ŽANKE Tragična sudbina legendarne ministarke (VIDEO)

15:00

Kultura 0

Spomenik joj je podigla služavka Magda s natpisom koji i danas stoji: „Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki“

VEČNI "POZIV NA BIS" SJAJNE ŽANKE Tragična sudbina legendarne ministarke (VIDEO)
Printscreen

Živana Žanka Stokić rođena je na današnji dan, 24. januara 1887. godine, u Velikom Gradištu. Sa samo pet godina ostala je bez oca, a majka se ubrzo preudala za sveštenika iz sela Rabrovo kod Kučeva.

Kada je imala samo četrnaest godina, majka i očuh su odlučili da Žanku udaju za mnogo starijeg čoveka. Međutim, ona je pobegla od muža sa pozorišnom trupom Ljubomira Rajačića Čupe, gde joj je prvi zadatak bio pranje veša. Kako pišu biografi, muž je prvi put uspeo da je batinama vrati kući, ali je drugi put mladu Žanku uzeo u zaštitu glumac Aca Gavrilović, kasnije jedna od njenih velikih ljubavi.

Život glumice, omiljene u narodu, koja je bila simbol vanserijskog talenta, bio je tragičan, jer je ujedno bila i simbol stradanja umetnika - Velika Žanka bila je jedna od posleratnih nevinih žrtava komunističkog režima.

Na pozorišnu scenu prvi put je kročila 1902. u predstavi „Bračne noći“, a pet godina kasnije u Varaždinu odigrala je i prvu dramsku ulogu u komadu „Nada“.

Do te 1907. igrala je u trupama Mike Brakića, Dimitrija Nešića i Mihajla Ere Markovića. Tad je prešla u Osječko kazalište, gde je njen talenat zapazio čuveni reditelj i teatrolog Branko Gavela. Glavna prekretnica u njenoj karijeri bilo je gostovanje u Beogradu - zahvaljujući upravniku Milanu Grolu postaje član Narodnog pozorišta i miljenica beogradske publike.

Printscreen
 

 

Poznato je bilo da je glumica bila boem, ta da je volela da slobodno vreme s kolegama provodi u skadarlijskim kafanama, a omiljeno mesto joj je bilo „Tri šešira“.

Kao deo uigrane družine, Žanka je uveliko blistala na sceni u ulozi Koštane, gde je u potpunosti iskazala svoje glumačke kvalitete i potencijale, a svoj raskošni talenat uspešno je prezentovala pre svega u komedijama, ali i u operetama i dramama.

Ostalo je zabeležno da je pri obeležavanju četvrt veka umetničkog rada, koje je palo nešto više od dva meseca pre premijere Nušićeve „Gospođe ministarke“, čestitke i poklone u kafani „Dva jelena“ primala od deset sati pre podne do dva po podne. Priča se da je zahvaljujući poklonima i prihodima od predstava kupila kuću na Topčiderskom brdu.

Printscreen
 

 

Premijera „Gospođe ministarke“ u režiji Vitomira Bogića, 25. maja 1929. godine bila je trijumf. Predstava je do 1941. izvedena više od 200 puta, gostujući i u Beču, Varšavi, Pragu, Budimpešti, Sofiji, Krakovu… Mnogi pozorišni poslenici veruju da je Nušić pišući ovu komediju mislio baš na Žanku Stokić, koja je na sceni Narodnog pozorišta odigrala više od stotinu malih i velikih uloga domaćih i stranih pisaca.

Snimila je i jedan film - „Grešnica bez greha“, u režiji Koste Novakovića.

U prvim danima rata, nacisti odvode u logor njenu poslednju veliku ljubav, Morisa Pijadu, čiji se trag zauvek gubi posle hapšenja. Žanka se posle ovoga potpuno povlači sa javne i pozorišne scene. Kako pišu biografi, nažalost, okupacione vlasti su imale sasvim drugu ideju. Zabeleženo je da je 1942. godine pozvana na razgovor u Nemačku komandu, gde joj je naloženo da se vrati pozorištu, naročito kabaretskim ulogama koje bi “zabavile narod”.

Printscreen
 

 

Priča se da su Nemci ne samo bili svesni njene popularnosti, već su znali da je dijabetičar i da joj je insulin, koji su joj nudili u zamenu, neophodan da preživi. U bezizlaznoj poziciji, Žanka je prihvatila angažman.

Tokom nemačke okupacije učestvovala je u programima radio-stanica koje su bile pod nemačkom upravom, u emisiji „Šareno popodne“ i estradnim pozorištima „Veseljaci“ i „Centrala za humor“, a posle dolaska komunista na vlast uhapšena je pod optužbom je da je “ kulturno i umetnički sarađivala s okupatorom i domaćim izdajnicima, stavljajući u službu svoje umetničke sposobnosti i svoj veliki glumački renome“.

Printscreen
 

 

Među glumačkim svetom kasnije se spekulisalo da ju je „cinkario“ jedan mlađi, manje talentovan kolega blizak posleratnim vlastima. Osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti i društveno-koristan rad - čišćenje ulica.

Dve godine kasnije, posle molbe za pomilovanje i dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi živela od tuđe milostinje, tadašnji ministar pravosuđa Srbije Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, ocenivši, između ostalog, da je „optužena već godinama bezopasna po društvo“.

Printscreen
 

 

Već teško bolesna od zapuštenog dijabetesa, Žanka Stokić je najbližim prijateljima, poverila da je „na izmaku snaga“.

Vest da joj je „sve oprošteno“ doneo joj je glumac Milivoje Živanović, a potom je od reditelja Bojan Stupice saznala da je od nadležnih vlasti dobio saglasnost da je angažuje u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tri dana kasnije je preminula.

Žanka Stokić umrla je 21. jula 1947. godine.

Prema sopstvenoj želji na Topčidersko groblje odvezena je u volovskim kolima dok je, kako svedoče očevici, policija konjima i palicama rasterivala hiljade Beograđana koji su klečali, posipali put cvećem i plakali.

Spomenik joj je podigla služavka Magda s natpisom koji i danas stoji: „Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki“.

Printscreen
 

 

Zanimljivo je da je u zaostavštini jedne od najvećih srpskih glumica, velike Olivere Marković, pronađena umrlica Žanke Stokić koju je skinula 1947. godine sa jednog drveta i sačuvala je kao uspomenu na svog velikog glumačkog uzora.

Trebalo je da prođe više od 60 godina, da bi 3. marta 2009. godine, odlukom Okružnog suda u Beogradu konačno rehabilitovana, kad je sud utvrdio da je ona na početku Drugog svetskog rata bila članica NP, da nije bila politički aktivna i da je izrečena kazna zasnovana na političkim i ideološkim razlozima.

O njenoj sudbini snimljena je TV drama u režiji Save Mrmaka „Smrt gospođe ministarke“ u kojoj je glavnu ulogu igrala Svetlana Bojković, a 2007. premijerno je izvedena drama „Žanka“ Miodraga Mije Ilića u beogradskom Teatru Slavija sa Ružicom Sokić u naslovnoj roli.

Printscreen
 

 

Ova predstava bila je veoma popularna i u srpskoj dijaspori, a lik Žanke Stokić štampan je i na poštanskim markicama nekadašnje države Srbije i Crne Gore.

Na inicijativu glumice Mire Stupice 2003. ustanovljena je Nagrada Žanka Stokić, koja se dodeljuje glumicama za izuzetan doprinos srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti.

- Draga Žanka, Vi i ja danas imamo malu, intimnu svetkovinu. Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete. Vas se kriza ne može dotaći, Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka - napisao je Branislav Nušić Žanki Stokić povodom 100. izvođenja „Gospođe ministarke“, zabeleženo je u analima Narodnog pozorišta.

I dan-danas se prepričavaju aplauzi i ovacije nakon njenog izlaska na scenu, a tvrdi se i da se publika nikada ni uz jednu glumicu nije toliko smejala i istinski uživala u njenom vanserijskom talentu.

Komentari(0)

Loading