Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
Narodna verovanja u Srbiji vekovima su oblikovana mešavinom paganskih rituala, hrišćanskih običaja i mističnih priča koje su se prenosile s kolena na koleno. Jedan od zanimljivih i još uvek prisutnih običaja jeste crtanje znakova na vratima kuće, naročito u vreme velikih praznika poput Božića i Vaskrsa, kako bi se zaštitio dom od zlih sila.
Ali šta zapravo znači kada vas neko "nacrta na vratima"? Koja su sve narodna verovanja koja služe za zaštitu doma i porodice? Hajde da istražimo.
Crtanje krsta na vratima – moćan znak zaštite
Možda vas zanima:
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Možda vas zanima:
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Možda vas zanima:
Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće – evo koji su narodni običaji na ovaj dan
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Jedan od najčešćih običaja koji se i danas može videti u mnogim delovima Srbije jeste crtanje krsta na ulaznim vratima kuće. Ovaj običaj potiče iz davnih vremena kada su ljudi verovali da zle sile ne mogu ući u dom ako naiđu na sveti znak.
📌 Kada se crta krst?
🔹 Najčešće na Badnje veče – domaćin kuće uzima parče krede, uglja ili čak medom natopi prst i iscrtava krst iznad ili sa strane ulaznih vrata.
🔹 Neki veruju da je najbolje to uraditi pre zore, dok se još nije razdanilo.
🔹 Krst se često pravi i tokom Uskrsa i velikih crkvenih praznika, kao vid duhovne zaštite.
📌 Zašto se crta?
✔ Veruje se da krst sprečava ulazak nečistih sila, bolesti i zlih duhova u kuću.
✔ Po starim pričama, ukoliko bi zla sila naišla na krst, morala bi da se okrene i ode, ne mogavši da pređe prag.
✔ U nekim krajevima, crveni konac ili beli luk su se dodavali uz krst kao dodatna zaštita.
Ovaj običaj je i danas prisutan, posebno u ruralnim delovima Srbije i kod starijih domaćina koji se pridržavaju tradicije.
Znak “X” na vratima – tajni simbol protiv uroka
Pored krsta, u nekim krajevima Srbije ljudi su crtali znak “X” (ukrštane linije) na vratima. Ovaj simbol potiče još iz vremena stare slovenske mitologije, kada su se smatrale moćnim znakovima protiv zlih očiju i veštičjih uroka.
🔹 Gde se crtalo?
✅ Na ulaznim vratima kuće
✅ Na vratima štale kako bi se zaštitila stoka
✅ Iznad kolevke bebe kako bi se zaštitila od uroka
🔹 Kako se koristilo?
✔ Kreda, pepeo ili ugalj najčešće su korišćeni za iscrtavanje ovog simbola.
✔ U nekim mestima, domaćini su čak koristili vodu pomešanu sa bosiljkom i prskali vrata nakon crtanja.
Danas se ovaj običaj može pronaći u nekim selima na jugu Srbije, gde stariji ljudi i dalje veruju da zli pogledi mogu naškoditi domu i porodici.
Premazivanje vrata belim lukom – narodni način isterivanja zlih duhova
Beli luk se vekovima koristio kao zaštita od zlih sila. Postoji verovanje da ako neko namaže ulazna vrata belim lukom, nijedna veštica, đavo ili zla energija ne mogu ući u kuću.
🔹 Kada se ovaj običaj praktikuje?
✅ Na Đurđevdan – praznik koji se smatra prekretnicom između zime i leta.
✅ Kada se u kući dešavaju neobične stvari (npr. ljudi se razboljevaju bez razloga, stvari se misteriozno pomeraju).
✅ Kada se beba prvi put donosi kući – vrata se premazuju kako bi bila zaštićena od uroka.
Ovaj običaj se nekada redovno praktikovao, a i danas stariji ljudi u selima veruju u njegovu moć.
Kada neko “nacrta” čoveka na vratima – šta to znači?
U nekim krajevima Srbije postoji jedno staro narodno verovanje: ako neko nacrta nečiju figuru na vratima kuće, to može imati dvostruko značenje:
📌 Pozitivno značenje – Ako je crtež nacrtao neko iz porodice ili prijatelj, može značiti blagoslov i zaštitu za onoga ko živi u kući. Nekada su deca crtala svoje roditelje, verujući da će ih to sačuvati od nesreće.
📌 Negativno značenje – U nekim delovima Srbije, ako se na vratima nađe neobičan crtež, posebno ako je nacrtan ugljem ili pepelom, verovalo se da je to urok ili znak da je na kuću bačena magija. U takvim situacijama domaćin bi brzo briisao crtež i palio tamjan kako bi zaštitio dom.
Danas su ovakvi običaji retki, ali se u nekim ruralnim krajevima i dalje može čuti priča o crtanim likovima na vratima i njihovom značenju.
Narodni običaji koji se i dalje praktikuju
Iako su mnoga magijska verovanja nestala, neki običaji i dalje žive u srpskim domovima, naročito u vreme praznika.
🔹 Crtanje krsta na vratima Badnje večeri – prisutno u mnogim domaćinstvima.
🔹 Položajnik na Božić – prvi gost koji donosi sreću.
🔹 Bosiljak u kući – često se drži kao zaštita od negativne energije.
🔹 Crveni konac protiv uroka – nosi se oko ruke ili se kači na vrata.
Ove drevne tradicije deo su srpske kulture i način na koji su naši preci pokušavali da zaštite svoje domove i porodice od nepoznatog.
Običaji koji nas spajaju sa prošlošću
Iako mnogi veruju da su ova narodna verovanja samo deo prošlosti, ona su i dalje prisutna u svakodnevnom životu, posebno kod starijih generacija. Crtanje na vratima, stavljanje bosiljka u kuću i zaštita od uroka i dalje žive kao deo narodne mudrosti i tradicije.
Neke stvari se možda više ne rade u istom obliku, ali njihovo značenje i simbolika opstaju. Srbija je zemlja bogate tradicije, i svaki običaj, ma koliko star bio, nosi deo prošlih vremena i duha predaka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Komentari(0)