Lagana starinska KREMPITA idealna za vreo letnji dan: Tajni sastojak daće joj MAGIČAN ukus i neodoljivu teksturu kore
Da biste dobili još ukusniju i dogatiju domaću krempitu, po uzoru na one kakve su pravile naše bake, obavezno probajte ovaj recept.
Zvali je krempita ili kremšnita, ovaj neodoljivi dezert napravljen od tankih kora i izdašnog i kremastog fila, jedna je od omiljenih poslastica na našim prostorima već generacijama.
Krempite su jedan od prvih domaćih slatkiša koji nas asociraju na detinjstvo, vikende kod bake i porodične izlaske u poslastičarnice, a ovi slatki zalogaji dobijaju se prilično jednostavno.
Da bi ukus bio još lepši, a tekstura kore još laganija, obavezno u testo dodajte i dve kašike mlevenih oraha i, verujte nam, nećete se pokajati!
Možda vas zanima:
VRAĆAJU U DETINJSTVO Starinski medenjaci koji se tope u ustima
Medenjaci su starinski kolači koji svojim mirisom na med i cimet vraćaju u vreme detinjstva, u vreme porodičnih okupljanja i praznika.
Mama Buba napravila PROJU po receptu iz 19. veka i raspametila domaćice: VELIKI SRPSKI KUVAR od zaborava sačuvao pravo blago
Recept za proju iz 19. veka sadrži i neke neobične dodatke, na primer šećer. Proja, staro srpsko jelo, tradicionalno se pravi od kukuruznog brašna, vode i soli.
Možda vas zanima:
VRAĆAJU U DETINJSTVO Starinski medenjaci koji se tope u ustima
Medenjaci su starinski kolači koji svojim mirisom na med i cimet vraćaju u vreme detinjstva, u vreme porodičnih okupljanja i praznika.
Mama Buba napravila PROJU po receptu iz 19. veka i raspametila domaćice: VELIKI SRPSKI KUVAR od zaborava sačuvao pravo blago
Recept za proju iz 19. veka sadrži i neke neobične dodatke, na primer šećer. Proja, staro srpsko jelo, tradicionalno se pravi od kukuruznog brašna, vode i soli.
Možda vas zanima:
VRAĆAJU U DETINJSTVO Starinski medenjaci koji se tope u ustima
Medenjaci su starinski kolači koji svojim mirisom na med i cimet vraćaju u vreme detinjstva, u vreme porodičnih okupljanja i praznika.
Mama Buba napravila PROJU po receptu iz 19. veka i raspametila domaćice: VELIKI SRPSKI KUVAR od zaborava sačuvao pravo blago
Recept za proju iz 19. veka sadrži i neke neobične dodatke, na primer šećer. Proja, staro srpsko jelo, tradicionalno se pravi od kukuruznog brašna, vode i soli.
Starinska krempita sa orasima
Možda vas zanima:
VRAĆAJU U DETINJSTVO Starinski medenjaci koji se tope u ustima
Medenjaci su starinski kolači koji svojim mirisom na med i cimet vraćaju u vreme detinjstva, u vreme porodičnih okupljanja i praznika.
Mama Buba napravila PROJU po receptu iz 19. veka i raspametila domaćice: VELIKI SRPSKI KUVAR od zaborava sačuvao pravo blago
Recept za proju iz 19. veka sadrži i neke neobične dodatke, na primer šećer. Proja, staro srpsko jelo, tradicionalno se pravi od kukuruznog brašna, vode i soli.
Možda vas zanima:
VRAĆAJU U DETINJSTVO Starinski medenjaci koji se tope u ustima
Medenjaci su starinski kolači koji svojim mirisom na med i cimet vraćaju u vreme detinjstva, u vreme porodičnih okupljanja i praznika.
Mama Buba napravila PROJU po receptu iz 19. veka i raspametila domaćice: VELIKI SRPSKI KUVAR od zaborava sačuvao pravo blago
Recept za proju iz 19. veka sadrži i neke neobične dodatke, na primer šećer. Proja, staro srpsko jelo, tradicionalno se pravi od kukuruznog brašna, vode i soli.
Sastojci:
Možda vas zanima:
VRAĆAJU U DETINJSTVO Starinski medenjaci koji se tope u ustima
Medenjaci su starinski kolači koji svojim mirisom na med i cimet vraćaju u vreme detinjstva, u vreme porodičnih okupljanja i praznika.
Mama Buba napravila PROJU po receptu iz 19. veka i raspametila domaćice: VELIKI SRPSKI KUVAR od zaborava sačuvao pravo blago
Recept za proju iz 19. veka sadrži i neke neobične dodatke, na primer šećer. Proja, staro srpsko jelo, tradicionalno se pravi od kukuruznog brašna, vode i soli.
Možda vas zanima:
VRAĆAJU U DETINJSTVO Starinski medenjaci koji se tope u ustima
Medenjaci su starinski kolači koji svojim mirisom na med i cimet vraćaju u vreme detinjstva, u vreme porodičnih okupljanja i praznika.
Mama Buba napravila PROJU po receptu iz 19. veka i raspametila domaćice: VELIKI SRPSKI KUVAR od zaborava sačuvao pravo blago
Recept za proju iz 19. veka sadrži i neke neobične dodatke, na primer šećer. Proja, staro srpsko jelo, tradicionalno se pravi od kukuruznog brašna, vode i soli.
Za kore:
7 žumanaca
7 kašika šećera
6 kašika brašna
2 kašike mlevenih oraha
1 kesica praška za pecivo
5 kašika vode
2 šoljice ulja
Za fil:
1 litar mleka
7 belanaca
4 kesice pudinga od vanile
250 g šećera
1 kesica vanilinog šećera
Za dekoraciju:
šećer u prahu po ukusu
Priprema:
Dobro umutite žumanca, pa im dodajte šećer, vodu i ulje.
Uz neprestano mućenje, malo po malo, dodajte mlevene orahe i brašno prethodno pomešano s praškom za pecivo, pa mutite najmanjom brzinom dok ne bude kompaktno.
Podelite smesu na dva dela i ispecite dve tanke kore, u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. (Pecite dok čačkalica zabodena u sredinu ne izađe čista.)
Stavite mleko da se kuva, a odvojte malu količinu da u njoj razmutite puding. Čim krene da ključa, sklonite, sipajte razmućen puding, pa vratite na vrelu ringlu uz neprekidno mešanje dok se ne zgusne. Sklonite s vatre.
Umutite odvojeno belanca i šećer, pa dodajte u topao puding, kašiku po kašiku i promešajte. Ostavite da se hladi.
Postavite jednu koru na tacnu, pa nanesite fil i preklopite drugom korom.
Kad se stegne, možete posuti šećer u prahu pre sečenja na kocke.
(Espreso)
Ovako su domaćice pre 70 godina pravile sarmu: Caka je u ovom tajnom sastojku, odmah zapišite recept
Nedavno je jedan recept za sarmu star više od pola veka prilično probudio interesovanje.
HRANA KOЈA LEČI: Zašto su čačanski kiseli krastavci lekovitiji od ostalih i tajna sporog kiseljenja
Čačak je poznat po svojoj zimnici, a čačanski kiseli krastavci su poseban delikates. Otkrivamo zašto se baš ovi krastavci smatraju probiotičkom bombom i kako ih proces sporog kiseljenja u salamuri bez sirćeta čini neuporedivo zdravijim od industrijskih proizvoda.
Starinski recept iz Banata prste da poližete: Spremite mekanu i sočnu bundevaru, ko jednom proba poželeće ponovo
Uživaćete u svakom zalogaju.
KRALJEVSKI KESTEN IZ SRBIЈE: Zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore zaboravljen i kako se pravi najzdraviji posni hleb
Dok se Francuzi kunu u kesten, mi smo zaboravili na naše blago! Otkrivamo zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore vekovima bio osnova ishrane u siromašnim krajevima. Ovaj zaboravljeni plod je prirodna energetska bomba i jedini sastojak za posni, bezglutenski hleb koji su naše bake mesile.
CRVENO ZLATO JUGA: Leskovačka paprika je jača od holesterola, a tajna pečenja čuva vitaminsku bombu
Leskovac nije slučajno gastronomski centar Balkana. Tajna leži u jednoj, jedinoj paprici – čuvenoj ajvaruši. Otkrivamo zašto se ova paprika, poznata i kao Kurtovka, smatra našim najzdravijim povrćem, kako je šumovito zemljište čini slatkom i zašto je proces pečenja ključan za očuvanje antioksidanasa.
Komentari(0)