Iz vrele Afrike pravo u srce Srbije: Rode mogle da biraju bilo koje mesto na svetu ali su došle u Čačak, sve više parova dugonogih ptica letuje kraj Morave (FOTO)
Kao i u godinama za nama, nekoliko parova roda odlučilo je da nakon dugog i napornog puta sa dna afričkog kontinenta, svoje leto provedu u dolini Morave. Tako se, pored nadaleko poznatih Mije i Antonija još nekoliko parova ovih dugonogih ptica vratilo svojim visoko postavljenim kućama u gradu Čačku.
- Mi za sada imamo potvrdu da su se vratila četiri para. To su parovi u Beljini, kod mosta preko Zapadne Morave, na kružnom putu, jedan par u Konjevićima kod groblja i par u Mrčajevcima. Pre nekoliko dana pojavljivao se još jedan par na Suvom Bregu, u mesnoj zajednici Lugovi, gnezdo je započeto ali ptice nisu konstantno tamo, tako da ćemo to ispratiti, rekao je za RINU Dragiša Petrović, poznavalac ptica čačanskog kraja.
Preko 80 odsto parova roda koje provode određeni deo godine u Srbiji, to čine negde na prostoru Autonomne pokrajine Vojvodine. Međutim, ovih nekoliko parova iz nekog razloga svideo se Čačak i uslovi koji vladaju na tom području.
rina
- Nekih 80 odsto roda gnezdi se u Vojvodini, a ostatak u ovim predelima južno od Save i Dunava, ali se taj broj iz godine u godinu povećava. Pre neke tri, četiri godine, Društvo za proučavanje i zaštitu ptica je radilo jedno istraživanje i popis gnezda, gde je preko 300 gnezda popisano južno od Save i Dunava. To su ona gnezda koja su ljudi prijavili ali ih verovatno ima i više”, istakao je Petrović.
Osim gnezda koja rode same prave, na teritoriji grada Čačka postoji i nekoliko platformi napravlenih upravo kako bi rode na njima napravile svoje domove.
- Lokalno udruženje `Sove na oprezu` zajedno sa Udruženjem za proučavanje i zaštitu ptica Srbije ali i nekim privatnim donatorima, postavilo je pet veštačkih platformi za rode. U Mrčajevcima tri, jednu u Bresnici kod škole, koja je bila i naseljena rodama jer su one godinama pre njenog postavljanja neuspešno pokuašavale da na obližnjem boru izgrade gnezdno, ali ga je vetar obaljivao. Međutim, prošle godine se nisu pojavile. Za ovu još nemamo potvrdu ali je moguće da su došle. I peta platforma je postavljena na Ljubić keju”, kaže Petrović.
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni: Otporne su na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Evo 6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni, a pri tom su otporne na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Kako je knez Lazar "pobedio" Boga Vida i preuzeo Vidovdan samo za sebe: Zbog ovog se kaže "kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine"
Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Ne zalivajte biljke “napamet”! 5 sigurnih znakova da vašem cveću treba voda & koliko ga zaliti
Kada je reč o zalivanju biljke, ne bi trebalo da se oslanjate na intuiciju i svoje iskustvo. Postoje jednostavni "testovi" koji pokazuju da li i koliko vode treba cveću, a neki od njih podrazumevaju samo da pogledate pravo mesto u saksiji.
KO JE BOG VID I ZAŠTO SU SRBI DOBRO PAZILI ŠTA RADE NA VIDOVDAN: Šta god da bilo, 28. juna su znali da ovo nikako ne smeju
Postoje razna predanja o pomenutom bogu, a sva ona govore da je Vid najstrašniji od svih bogova
Komentari(0)