KOVAČ IZ OSEČINE U DEVETOJ DECENIJI ŽIVOTA VEŠTO BARATA ČEKIĆEM I NAKOVNJEM Radni staž Petra Aleksića traje preko 70 godina (FOTO)
Važno je biti dobar u svakom poslu koji radiš, samo ono što je važnije od toga jeste kakav ste čovek
Da je rad stvorio, ali i održava čoveka najbolji je dokaz deda Pero iz Osečine koji je odavno ušao u devetu deceniju života, ali i dalje ne odmara. Dok većina njegovih vršnjaka teško drži i kašiku, ovaj vredni kovač iz ruku ne ispušta težak kovački alat.
Radni staž mu traje preko sedamdeset godina, a svo to vreme neprekidno barata čekićem i nakovnjem. Petar Aleksić je diplomirani kovač iz Osečine, koji svedoči o vremenu u kom se od ovog zanata moglo lepo živeti. Umeće da potkuje konja ili vola, naklepa sekiru ili napravi sejaču i dan danas mu ne predstavlja problem ali nema kome, sem pojedincu koji nije imao mogućnosti da kupi savremenu mehanizaciju.
„U moje vreme imati zanat u rukama, zlata si vredeo. Ovo mesto je tada bilo brdovito, radila je zaprega, potkivao sam konje, volove, pravio sejače, kopačice, ono što je potrebno našem poljoprivrednom seljaku, svakome su trebale moje usluge".
Možda vas zanima:
Ne daj Bože nikome ovakav osećaj, ovo se ne pamti u poslednjih 40 godina: Meštani sela u Osečini danas sabiraju ogromnu štetu nakon nevremena
Nakon jakog nevremena Štab za vanredne situacije Osečina u pogodđenim delovima opštine proglašena je vanredna situacija. Predsednik opštine Osečina Nikola Tomić i predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić od sinoć su na terenu. Ogromne štete nevreme je nanelo na stambenim, pomoćnim objektima, poljoprivredi ali i nad domaćim životinjama u selu Tuđin, Sirdija, Selu Osečini, varošici Osečina, delu sela Plužac.
Možda vas zanima:
Ne daj Bože nikome ovakav osećaj, ovo se ne pamti u poslednjih 40 godina: Meštani sela u Osečini danas sabiraju ogromnu štetu nakon nevremena
Nakon jakog nevremena Štab za vanredne situacije Osečina u pogodđenim delovima opštine proglašena je vanredna situacija. Predsednik opštine Osečina Nikola Tomić i predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić od sinoć su na terenu. Ogromne štete nevreme je nanelo na stambenim, pomoćnim objektima, poljoprivredi ali i nad domaćim životinjama u selu Tuđin, Sirdija, Selu Osečini, varošici Osečina, delu sela Plužac.
Možda vas zanima:
Ne daj Bože nikome ovakav osećaj, ovo se ne pamti u poslednjih 40 godina: Meštani sela u Osečini danas sabiraju ogromnu štetu nakon nevremena
Nakon jakog nevremena Štab za vanredne situacije Osečina u pogodđenim delovima opštine proglašena je vanredna situacija. Predsednik opštine Osečina Nikola Tomić i predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić od sinoć su na terenu. Ogromne štete nevreme je nanelo na stambenim, pomoćnim objektima, poljoprivredi ali i nad domaćim životinjama u selu Tuđin, Sirdija, Selu Osečini, varošici Osečina, delu sela Plužac.
FOTO:RINA
Možda vas zanima:
Ne daj Bože nikome ovakav osećaj, ovo se ne pamti u poslednjih 40 godina: Meštani sela u Osečini danas sabiraju ogromnu štetu nakon nevremena
Nakon jakog nevremena Štab za vanredne situacije Osečina u pogodđenim delovima opštine proglašena je vanredna situacija. Predsednik opštine Osečina Nikola Tomić i predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić od sinoć su na terenu. Ogromne štete nevreme je nanelo na stambenim, pomoćnim objektima, poljoprivredi ali i nad domaćim životinjama u selu Tuđin, Sirdija, Selu Osečini, varošici Osečina, delu sela Plužac.
Možda vas zanima:
Ne daj Bože nikome ovakav osećaj, ovo se ne pamti u poslednjih 40 godina: Meštani sela u Osečini danas sabiraju ogromnu štetu nakon nevremena
Nakon jakog nevremena Štab za vanredne situacije Osečina u pogodđenim delovima opštine proglašena je vanredna situacija. Predsednik opštine Osečina Nikola Tomić i predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić od sinoć su na terenu. Ogromne štete nevreme je nanelo na stambenim, pomoćnim objektima, poljoprivredi ali i nad domaćim životinjama u selu Tuđin, Sirdija, Selu Osečini, varošici Osečina, delu sela Plužac.
Možda vas zanima:
Ne daj Bože nikome ovakav osećaj, ovo se ne pamti u poslednjih 40 godina: Meštani sela u Osečini danas sabiraju ogromnu štetu nakon nevremena
Nakon jakog nevremena Štab za vanredne situacije Osečina u pogodđenim delovima opštine proglašena je vanredna situacija. Predsednik opštine Osečina Nikola Tomić i predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić od sinoć su na terenu. Ogromne štete nevreme je nanelo na stambenim, pomoćnim objektima, poljoprivredi ali i nad domaćim životinjama u selu Tuđin, Sirdija, Selu Osečini, varošici Osečina, delu sela Plužac.
Možda vas zanima:
Ne daj Bože nikome ovakav osećaj, ovo se ne pamti u poslednjih 40 godina: Meštani sela u Osečini danas sabiraju ogromnu štetu nakon nevremena
Nakon jakog nevremena Štab za vanredne situacije Osečina u pogodđenim delovima opštine proglašena je vanredna situacija. Predsednik opštine Osečina Nikola Tomić i predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić od sinoć su na terenu. Ogromne štete nevreme je nanelo na stambenim, pomoćnim objektima, poljoprivredi ali i nad domaćim životinjama u selu Tuđin, Sirdija, Selu Osečini, varošici Osečina, delu sela Plužac.
Možda vas zanima:
Ne daj Bože nikome ovakav osećaj, ovo se ne pamti u poslednjih 40 godina: Meštani sela u Osečini danas sabiraju ogromnu štetu nakon nevremena
Nakon jakog nevremena Štab za vanredne situacije Osečina u pogodđenim delovima opštine proglašena je vanredna situacija. Predsednik opštine Osečina Nikola Tomić i predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić od sinoć su na terenu. Ogromne štete nevreme je nanelo na stambenim, pomoćnim objektima, poljoprivredi ali i nad domaćim životinjama u selu Tuđin, Sirdija, Selu Osečini, varošici Osečina, delu sela Plužac.
Posle toga došlo je do traktora, mehanizacije, selo bilo sve praznije, i mnogo napuštenih ognjišta, nema više tih ljudi koji se bave poljoprivredom, a tako je i zanat polako počeo da propada, ali još uvek treba neka usluga”, rekao je za RINU Petar, starina od devedeset leta.
Polovinom prošlog veka Pero je stekao prva znanja o zanatu koji će ga kroz život voditi. Za ovih sedamdeset godina rada mnogo toga je video i svašta mu je prošlo kroz ruke, u to vreme kada je u selima bilo mnogo više ljudi, a mnogo manje mehanizacije.
FOTO:RINA
„Zanat sam učio u Osečini kod Jordana kovača od 1946. do 1949. godine gde sam počeo da radim kao kalfa, a onda sam otišao u vojsku. Posle vojske polagao sam majstorski ispit i onda sam osnovao kovačku radionicu. Samostalno sam počeo da radim davne 1955. godine u Osečini, gde sam kupio plac, kuću i radionicu ”, kazao je Aleksić.
Njegova radionica slika je jednog prohujalog vremena u kojem je kovač bio značajan koliko i stolar, lekar ili pop. Verovatno da nepostoji domaćinstvo u okruženju kome ovaj starac nešto nije isklepao ili naoštrio, nego što se još uvek bavi poslom za koji se školovao sredinom prošlog veka.
FOTO:RINA
„Bilo je u ovom mestu pet kovača, ali sada sam ostao samo ja. Imam jedan hektar zemlje na kome imam kupine i maline , pa malo provedem vreme tamo, malo u radionici. Ne mogu da sedim, imam radnu naviku, ako ležim samo mislim kad ću umreti, dosadno mi. Kad uzmem nešto da radim, to mi bude zadovoljstvo kad sam nešto napravim u ovim godinama, jer rad čini čoveka”, rekao je Pero.
FOTO:RINA
On naglašava da je važno je biti dobar u svakom poslu koji radiš, samo ono što je važnije od toga jeste kakav ste čovek. Sudeći o komentarima i mišljenju svojih komšija Pero je i taj ispit, poput kovačkog, položio sa najvišom ocenom.
„Mene su sretali ljudi i pitaju me za Pera kovača, hteli su da im ja radim, znači imao sam poverenje i da se dobar glas daleko čuje, ali za mene prvo je važno biti dobar čovek, pa tek onda majstor. Ne znam čemu vodi ovo kad omladina neće da radi, jer posao nije unosan, dobro, možda nije unosan, ali nešto mora da se radi, ne vredi”, kaže kovač.
Decenije iskustva učinile su da kovač Pero od oka zna da li je sekira spremna za kovanje, a temperature razaznaje po bojama čelika.
„Prvo se radilo ručno, a sad se radi sve na dugme. Kad sam došao iz vojske i položio majstorski ispit, tek tada sam mogao da otvorim radnju“, kaže Pera kovač.
Kažu da bez alata nema zanata i sve što je potrebno jednom kovaču nalazi se pod ovim krovom. Sedam decenija ovaj nakovanj odjekuje glavnom ulicom Osečine, a i kovač Pera kaže da nakovanj i teški kovački čekić neće ostaviti sve dok je na ovom svetu i sve dok staračka desnica može da iskiva usijano gvožđe.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Sutra je Sveti apostol Tadej: Ako želite da se SAČUVATE OD BOLESTI i nesreće, obavezno uradite OVE dve stvari
Sveti apostol Tadej po kalendaru Srpske pravoslavne crkve slavi se 3. septembra.
Povratak korenima: Priča iz Kušića o čoveku koji je poslušao komšije i uspeo
Nakon Beograda, ekonomista Dragan Civrić odlučio je da sreću potraži u rodnom selu Kušići kod Ivanjice. Umesto hladnjače, poslušao je savet komšija i otvorio pumpu za gorivo – odluka koja je promenila život čitavog kraja.
DANAS SU SVETI MUČENICI FLOR I LAVR: Veruje se da je izgovaranje ovih reči spas i spokoj za dušu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svete mučenike Flora i Lavra – braću po telu, duhu i po zanimanju. Obojica su bili revnosni hrišćani, a po zanatu kamenoresci. Živeli su u Iliriji.
Širi se gasovodna mreža u Čačku: U naredne tri godine biće omogućeno najmanje 300 novih priključaka na teritoriji grada
Na radost velikog broja građana Čačka na teritoriji ovog grada biće proširena gasovodna mreža. Na sednici Gradskog veća usvojen je trogodišnji Program gasifikacije grada, a njegova realizacija podrazumeva projektovanje i izgradnju distributivne gasovodne mreže za period od 2025. do 2028. godine čime se stvaraju uslovi za priključenje individualnih domaćinstava, privrede i javnih potrošača na prirodni gas kao energent na celoj teritoriji grada Čačka.
Dnevno prođe preko 15.000 vozila: Obilaznica oko Zlatibora biće spas za sve - kapitalni projekti realizuju se na najpopularnijoj srpskoj planini
Opština Čajetina ulazi u završnu fazu realizacije nekoliko ključnih infrastrukturnih projekata, koji će, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, dugoročno unaprediti kvalitet života meštana i očuvati prirodne resurse Zlatibora.
Komentari(0)