NA DANAŠNJI DAN IZBIO RAT SA TURSKOM Posledično, na Berlinskom kongresu Crna Gora je dobila izlaz na more (FOTO/VIDEO)
30. juna 1876 — Srbija i Crna Gora, u savezništvu s Rusijom, objavile rat Turskoj.
Crnogorsko-turski rat je bio je rat između Crne Gore i Osmanskog carstva koji se vodio između 1876. i 1878. godine. Rat je okončan pobedom Crne Gore i njenih saveznika, Srbije i Rusije. U ratu je vođeno 6 većih i 27 manjih bitaka, a među njima je bila presudna bitka kod Vučjeg dola.
vikipedija/Crnogorsko-turski rat (1876—1878)
Ustanak u obližnjoj Hercegovini je izazvalo niz pobuna i ustanaka protiv Osmanskog carstva u Evropi. Crna Gora i Srbija su se složile da objave rat Turskoj 28. juna 1876, čime je počeo rat. Crnogorci, u savezu sa Hercegovcima su pobijedili. Bitka koja je bila ključna za pobjedu Crne Gore u ratu je bila bitka kod Vučjeg dola. Godine 1877. Crnogorci su vodili teške bitke duž granice sa Hercegovinom i Albanijom. Knez Nikola I Petrović je preuzeo inicijativu i napao je turske snage koje su dolazile sa severa, juga i zapada. Osvojio je Nikšić (24. septembra 1877), Bar (10. januara 1878), Ulcinj (20. januara 1878), Grmožur (26. januara 1878) i Vranjinu i Lesendro (30. januara 1878).
vikipedija/Bitka na Fundini
Rat je okončan kada je Osmansko carstvo potpisalo primirje sa Crnom Gorom u Jedrenu 13. januara 1878. godine. Napredovanje Ruske Imperije ka Istanbulu je primoralo Osmansko carstvo da potpiše mir, čime je priznata nezavisnost Crne Gore, Srbije i Rumunije, a teritorija Crne Gore uvećana sa 4.405 km² na 9.475 km². Crna Gora je takođe dobila gradove Nikšić, Kolašin, Spuž, Podgoricu, Žabljak, Bar, kao i izlaz na Jadransko more.
Možda vas zanima:
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
KLADOVSKI DREVNI GRAD FETISLAM Poslednja od sedam tvrđava Srbije na Dunavu, jedina u potpunosti turska (FOTO/VIDEO)
Kladovska tvrđava se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
Možda vas zanima:
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
KLADOVSKI DREVNI GRAD FETISLAM Poslednja od sedam tvrđava Srbije na Dunavu, jedina u potpunosti turska (FOTO/VIDEO)
Kladovska tvrđava se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
Možda vas zanima:
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
KLADOVSKI DREVNI GRAD FETISLAM Poslednja od sedam tvrđava Srbije na Dunavu, jedina u potpunosti turska (FOTO/VIDEO)
Kladovska tvrđava se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
Možda vas zanima:
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
KLADOVSKI DREVNI GRAD FETISLAM Poslednja od sedam tvrđava Srbije na Dunavu, jedina u potpunosti turska (FOTO/VIDEO)
Kladovska tvrđava se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
Možda vas zanima:
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
KLADOVSKI DREVNI GRAD FETISLAM Poslednja od sedam tvrđava Srbije na Dunavu, jedina u potpunosti turska (FOTO/VIDEO)
Kladovska tvrđava se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
Posledice
Možda vas zanima:
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
KLADOVSKI DREVNI GRAD FETISLAM Poslednja od sedam tvrđava Srbije na Dunavu, jedina u potpunosti turska (FOTO/VIDEO)
Kladovska tvrđava se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
Možda vas zanima:
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
KLADOVSKI DREVNI GRAD FETISLAM Poslednja od sedam tvrđava Srbije na Dunavu, jedina u potpunosti turska (FOTO/VIDEO)
Kladovska tvrđava se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
Na Berlinskom kongresu Crna Gora dobila je Nikšić, Kolašin, Spuž, Podgoricu, Žabljak, Plav, Gusinje. Poslednja dva grada vraćena su Turskoj. Preko Bara i Ulcinja, koga je dobila 1880. godine, Crna Gora je dobila izlaz na more. Nije imala pravo da na njemu drži ratnu flotu niti da izgrađuje utvrđenja. Austrougarska je tamo vršila pomorsku, sanitarnu i policijsku kontrolu.
vikipedija/Bitka kod Aleksinca
Izvor: vikipedija
Komentari(0)