Sveti Ignjatije Bogonosac bio je episkop Antiohije i učenik svetih apostola, a po crkvenom predanju upravo ono dete koje je Hristos uzeo u naručje govoreći da samo oni koji postanu kao deca mogu ući u Carstvo nebesko. Nadimak Bogonosac nosi jer je, kako Crkva uči, nosio Boga u svom srcu i ispovedao Hrista bez straha, čak i pred smrću. U vreme cara Trajana osuđen je zbog vere i sproveden u Rim, gde je postradao mučeničkom smrću, bačen zverima, ostavivši za sobom poslanice koje i danas predstavljaju temelj pravoslavnog učenja o Crkvi, Evharistiji i hrišćanskom stradanju.

Ignjatindan se slavi 2. januara po novom kalendaru, u toku Božićnog posta. Zbog toga se na ovaj dan uvek posti i obeležen je uzdržanjem, smirenjem i molitvom.

U narodu se na ovaj praznik posebno obraća pažnja na prvu osobu koja tog dana uđe u kuću. Veruje se da ona simbolično donosi duh godine koja dolazi, pa se nastoji da to bude dobra, mirna i poštena osoba. Crkva ovaj običaj tumači kao podsetnik da treba paziti koga i šta puštamo u svoj život – i spolja i iznutra.

U nekim krajevima opstao je i narodni običaj da stariji na dan Svetog Ignjatija Bogonosca blago povuku decu za uši, izgovarajući želje za zdravlje, rast i dug život. Ovaj običaj nema bogoslužbeno značenje i nikada nije bio deo pravoslavnog obreda. U svom izvornom obliku trebalo je da bude simboličan i blag, kao izraz dobre želje, ali Crkva uči da se deca ne "štite" gestovima, već molitvom, blagoslovom, ljubavlju i vaspitanjem u veri. Zato se danas ovaj običaj ili u potpunosti napušta, ili se svodi na nežan dodir i blagoslovnu reč.

Dan Svetog Ignjatija Bogonosca je, pre svega, dan unutrašnje sabranosti. Po narodnom verovanju, na ovaj praznik ne započinju se veliki poslovi, a akcenat je na miru u kući, molitvi i pripremi za praznik Hristovog rođenja.