Statistika kaže da se u Beogradu na 17 opština i nešto više od 320.000 hektara skućilo preko milion i po duša. Naš grad titulu najveće ljudske košnice nosi gotovo od samog nastanka pre 6 milenijuma.
Razlikuju se ne samo u različitim delovima zemlje, već i od porodice do porodice
Radivoj „Raša“ Popov (1933 ― 2017) bio je srpski književnik, publicista, glumac i dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik Mokrinskih novina, zvezda dečje televizijske emisije Fore i fazoni. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle.
Primera radi, mnogi Srbi će, želji da nekoga pohvale, umesto "bravo" ili "svaka čast" reći "alal vera", ali nema sumnje da su retki oni koji znaju poreklo ovog izraza.
Bio je sin vojvode Vase Čarapića a postao je gročanski vojvoda sa samo 18 godina nakon smrti strica Atanacija Čarapića.
Časovnik je po sačuvanim dokumentima bio postavljen na pročelju stupa dvora Velikog kneza u Moskovskom Kremlju radio bez prekida punih 217 godina.
CER-10 dobio je ime po planini Cer, u čijem podnožju je rođen dr Tihomir Aleksić. CER je ujedno i skraćenica za Cifarski elektronski računar
Naš narod jednostavno obožava svakojake izraze koji se koriste još od davnina, a toliko su stari da se više niko ni ne seća kada su nastali.
Među legende našeg sporta svojim briljantnim uspesima upisao se i Mirko Nišović. Najbolji srpski kajakaš svih vremena rođen je u Zemunu 2. jula 1961. Počeo je kao dečak i više od dve decenije bio je u takmičarskom pogonu.
Najbolje smo se smejali na sopstveni račun!
Kalemegdan, Smederevska tvrđava, Šabačka tvrđava, kao i one u Malom Zvorniku i Kladovu danas ne bi postojale zbog jedne nepromišljene izjave kneza Mihaila Obrenovića.
Zasigurno znate za Veliko ratno ostrvo i sva je verovatnoća da ste ga nekad posetili. Ali, ako postoji Veliko, zar ne bi moralo da postoji i Malo ratno ostrvo?
Tako je ime jednog Fruškogorca, Ležimirca, zauvek ostalo zapisano u istoriji obnavljanja srpske državnosti.
Svetozar Miletić je rođen u Mošorinu, Šajkaška (Bačka) 22. februara 1826. godine, kao najstariji od sedmoro dece, u siromašnoj porodici.
Mondezir je bio počasni gost na otkrivanju Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, 11. novembra 1930. godine.[1]
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini
Čučuk Stana je rođena oko 1795. godine. Bila je pismena, što je bilo retko i za muškarce u tom periodu, a za života je ovladala ruskim, poljskim, rumunskim i grčkim jezikom