Dok se pravoslavne bogomolje širom Kosova i Metohije skrnave i uništavaju, porodica Mančić iz Gadžinog Hana na sebi svojstven način "doskočila" je vandalima.
Pavle Obradović iz sela Čukojevac kod Kraljeva jedan je od najpoznatijih graditelja frula iz čije radionice je izašlo na hiljade modela ovog instrumenta, a umilni zvuci razležu se svim kontinentima.
Kuća Jovana Cvijića u Beogradu nalazi u ulici Jеlеnе Ćеtkоvić brоj 5.
Stravična sudbina „sremskih prognanika“ govori o stradanju dugom pet vekova, ali i opominje. Vremenom asimilovani, matica ih zaboravila. U Makedoniji trenutno živi samo 12 Srba Galipoljaca.
Značenje imena Srbi potiče još iz naše prapostojbine
Pre tačno 62 godine, 5. marta 1960. beogradskim ulicama krenuo je prvi “autobus iznenađenja“. Te subote uveče 68 Beograđana krenulo je u njima potpuno nepoznatom pravcu. Ali, umesto u opasnu avanturu, autobus ih je odveo – na večeru i zabavu.
Osećam neku dodatnu toplinu i srdačnost u ophođenju, kao da ovaj narod velike duše i srca, na diskretan način želi da kaže: Ma znamo mi da ti nisi ništa kriva, osećaj se slobodno, kaže monahinja
Možete i Vi probati sreću i pronaći svoj tartuf.
Vek od usvajanja revidiranog julijanskog kalendara, poznatog i kao novojulijanski, čiji je tvorac srpski naučnik Milutin Milanković (1879-1958), navršava se naredne godine.
Iako su nas razdvajali okeani i milioni kilometara, Vilson je bio dobro upoznat sa istorijom Srbije i stradanjima srpskog naroda.
Tek se pre par godina počelo da se spekuliše o pozivnoj strani ličnosti nesrećne despotica Jerine Branković.
Banatski Srbin Jovan Ivanović (1845-1902) komponovao je najpopularniji valcer na svetu „Dunavski valovi“.
Spomen Klupa Sofora se nalazi u Studentskom parku, opština Stari Grad, u centru Beograda. U saradnji sa JKP „Zelenilo Beograd“, vajar Bogdan Vukosavljević (1980, Beograd -), osmislio je i napravio prvi spomenik biljci u obliku klupe.
Nemački oftalmolog dr Verner Veber nazvao je srpsku ćirilicu „prvom azbukom sveta“.
Šuma Košutnjak je jedno od omiljenih i najlepših prirodnih bogatstava Beograda i jedno od omiljenih mesta njegovih građana.
Spomenik je svečano otkriven 1928. godine, za vreme proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta i Srpske pobede u ratovima od 1912. do 1918. godine.
I upotreba okera i natprosečna visina pokojnika koji su živeli u ovom delu Evrope na prelazu iz 4. u 3. milenijum, gde je prosečna visina bila oko 1,6 metara, ukazuju da su pokojnici bili došljaci