Najstariju srpsku crkvu koja ima bolnu istoriju krase lusteri napravljeni od puščanih i pištoljskih metaka, topovske municije, srpskih oficirskih sablji i delova vojničkih sanduka
Dud je nekada bio zaštitni znak Banata. Bilo ga je ispred svake kuće, kako u gradu tako i u selima. Upijao je vlagu iz kuća zidanih od blata, njime su se hranile svinje i živina, od duda se pekla rakija… A hlad koji je pravila krošnja ovog drveta bio je skoro kao onaj od stoletnog oraha.
Svakog 9. septembra Beograđani se sećaju najveće mirnodopske rečne nesreće na ovim prostorima kada je u talasima Save i Dunava, između Velikog ratnog ostrva i Kule Nebojše potonuo putnički brod “Niš” odnoseći sa sobom živote desetina ljudi.
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
Albert Ajnštajn i Mileva Marić razmenjivali su pisma u kojima je on navodio svoja naučna razmišljanja, dnevne aktivnosti i lične težnje.
Malo je gradova koji imaju dugu tradiciju košarke kao Beograd.
Vidovdanski hram je građevina koju je projektovao hrvatski i jugoslovenski vajar i arhitekta Ivan Meštrović.
Sa jedne strane ovih novčića nalazio se Arhanđel Mihailo.
Jedno od duhovnih obeležja svakog vernika je brojanica. Iako se u današnje vreme brojanice nose više iz modnih nego verskih razloga, brojanica je mnogo više od običnog komada nakita. Brojanica je molitva i to jedna od najstarijih.
Spomenik prirode Hrast na Cvetnom trgu predstavlja zaštićeno prirodno dobro. Nalazi se u Njegoševoj ulici u opštini Vračar i najstariji je botanički Spomenik prirode u Beogradu.
Iako svi vole nameštaj od čistog drveta, dive mu se i smatraju unikatom ipak u Srbiji je sve manje onih koji žele da se bave stolarskim zanatom.
Stepa Stepanović je rođen 28. februara/11. marta 1856. godine u selu Kumodraž kod Beograda.
Prvu fudbalsku loptu u Srbiju doneo je Hugo Buli 1896. godine nakon što se vratio sa studija u Berlinu. 12. maja, loptu je doneo gimastičkom klubu Soko i tamo je osnovao fudbalsku sekciju. 1. maja 1899. godine
A da bismo shvatili kako su se našla tamo moramo da se vratimo u 18 vek, kada su srpski seljaci i vojnici krenuli u seobe, još jednom i opet na istok
“Vinčanska dama”, jedan od najlepših primera praistorijske umetnosti sa područja Srbije
- Istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja - piše Ivo Andrić
Solunac ŽIVOJIN LAZIĆ (1893-1986), mitraljezac u Prvom svetskom ratu, prošao je kroz sve bitke i nedaće srpske vojske - od Cera, do Kajmakčalana na Solunskom frontu, da bi se svojoj kući definitivno vratio 7. februara 1920. godine.