KAPITALNO DELO IVANA MEŠTROVIĆA Gde je završila maketa Vidovdanskog hrama
Vidovdanski hram je građevina koju je projektovao hrvatski i jugoslovenski vajar i arhitekta Ivan Meštrović.
Meštrović je još u detinjstvu došao u dodir sa kosovskim mitom u Otavicama gde je proveo celo detinjstvo. Hrvati i Srbi u tom kraju severne Dalmacije pevaju epske pesme o Lazaru, Milošu Obiliću i Kraljeviću Marku, epika je zajednička i ne deli se po nacionalnoj osnovi te se i u Meštrovićevoj porodici gusla.
On ovom fenomenu govorio početkom 20. veka u mnogim intervjuima koje je davao beogradskoj, zagrebačkoj i dalmatinskoj štampi. On zasniva ovo monumentalno zdanje na ideji da su svi jugoslovenski narodi imali svoje Kosovo: Srbi bitku na Kosovu, i Hrvati bitku na Krbavskom polju. Ideja je bila da se u duhu jedinstva jednog naroda koji ima tri plemena ovim spomenikom potvrdi jedinstvo.
Spomen mauzolej a ne verski objekat trebalo je da bude dug oko 250 a širok oko 200 m. Hram je kombinacija egipatskih, grčkih i rimskih paganskih hramova. Ulaz u hram je isti kao i kod egipatskog hrama. Visoka vrata na čijem vrhu se nalzi friz sa devet simetrično raspoređenih konja i soklova (motiv iz pesme Smrt majke Jugovića) većih od prirodne veličine. Ogromni ulaz ima dva manja ulaza sa leve i desne strane koji su, kada se uđe na glavna vrata, nalik nišama. Kada uđete u dugački hodnik koji ima oko 100 m naći ćete se u kolonadi karijatida iznad kojih je plavo nebo. Žene do pola nage bez izraženih seksualnih atributa predstavljaju udovice, majke i sestre poginulih junaka.
Fragmenit za Vidovdanski hram (skulpture) ugledali su svetlost dana na svetskoj izložbi u Rimu 1911. gde statue donose srpskom paviljonu prvu nagradu. U Srbiji je formiran i Državni odbor za umetničke poslove Srbije i jugoslovenstva u čijem programu je i izgradnja spomenika ali nastupio je rat. Hram je 1915. izložen u Londonu.
Nakon rata hram se vraća u Jugoslaviju. Meštrović svojim delima ukrašava mnoge gradove ali njegovu delatnost opet prekida rat a maketi hrama se nakon serije izložbi po SAD tridesetih godina prošlog veka mu se gubi svaki trag, izgubljen je. Maketa je pronađena u Njujorku, tačan datum i godinu pronalaženja je trenutno nemoguće utvrditi. Vraćena je u Beograd, godina je takođe nepoznata. Pokolonjena je muzeju u Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada 1971. I danas je izložena u Narodnom muzeju u Kruševcu. Autorova je želja bila da se izgrađeni hram nalazi na Gazimestanu između Laba i Sitnice gde se i odigrala Kosovska bitka.
3 VRSTE POVRĆA KOJE ODLIČNO USPEVAJU U SAKSIJAMA: Gaje se nestvarno lako, rađaju obilato već prve godine
NIšta lepše nego kada imate neograničen pristup organskoj, zdravoj hrani.
NAŠI STARI OBIČAJI KOJI PRIVLAČE NOVAC U DOM: Nikad ne pozajmljujte pare OVIM DANOM, a 1 novčanicu uvek morate čuvati
Naši stari u verovali da sledeći običaji pomažu da povećavanje novca u dom, te su se trudili da ih što više poštuju.
NAJPOPULARNIJA IMENA U SRBIJI NISU NI BLIZU TRADICIJI: Roditelji misle da im deca nose starinsko ime, a žive u zabludi
Ovo su neka od trenutno najpopularnijih muških imena u Srbiji, roditelji misle da su deci nadenuli tradicionaln srpsko ime, a evo kakvo im je zapravo poreklo
KAKO ĆE SE SADA NAĆI SRODNU DUŠU Kralju paprike i poznatom neženji HAKOVAN PROFIL ZA ŽENIDBU
Prijepolje - Najpoznatiji neženja u prijepoljskom kraju, poznat i kao kralj paprike, Njegoš Stojadinović iz Prijepolja, stekao je veliku popularnost kao vredan domaćin koji ne beži od teških poslava, fino zarađuje od svog poštenog rada ali i traži svoju životnu pratilju. O svemu tome svoje prijatelje, ali i javnost izveštavao je preko svog facebook profila, ali sada mu je on hakovan i ovom prijepoljskom domaćinu hakeri su napravili veliki problem. On želi sada da apeluje na sve građane da povedu računa, kako im se ne bi desilo isto.
KAKAV GEST ČAČANINA Veridba na 3.000 metara nadmorske visine, baš na rođendan verenice (FOTO)
Čačak - Veridba je jedan od najlepših momenata za svaku devojku, ali i najstresnijih za budućeg mladoženju. Jer ipak je on taj od koga se očekuje da klekne i pita ono čuveno pitanje, dok drži prsten u ruci za svoju voljenu. I dok se veliki broj momaka još uvek najčešće odlučuje za veridbu na neki uobičajen način, Jovan Nikolić (25) iz Čačka želeo je da taj momenat ostane uspomena za čitav život.
Komentari(0)