Projektovao ga je arhitekta Imre Štajndl, koji je radio i zgradu Parlamenta u Budimpešti. Dvorac je urađen u eklektičnom stilu - primetni su elementi gotike, renesanse, baroka i secesije.
Osim 16 srpskih srednjevekovnih manastira, koji su zaslužni za epitet Mala Sveta gora ili Srpska sveta gora, na ovoj planini se nalazi i 17 jezera
Najbliža je Beogradu, a njena lekovita voda i čudotvorno blato poznati u čitavom svetu
Srbija je zemlja puna božanstvenih predela od kojih zastaje dah. Neki su pod zaštitom države, a mnoga kulturna dobra spadaju i pod zaštitu UNESCO-a, kao što su na primer manastiri po kojima je naša zemlja i poznata u svetu.
Golija ne samo da je bogata šumama, nego i pravim prirodnim biserima jer je na njenim proplanicima skriveno nekoliko planinsikih ledničkih jezera, koji su prava prirodna oaza na preko hiljadu metara nadmorske visine.
Banja Palić, poznata uglavnom po istoimenom jezeru, jedna je od najpopularnijih, i defakto najstarija banja u Srbiji koje ove godine vrvi od domaćih i stranih turista.
I dok se mnogi odlučuju za destinacije poput Crne Gore i Grčke, oni koji se odluče da svoj letnji odmor provedu u Šumadiji kažu da je upravo to pravi odmor za dušu i telo.
U široj okolini Beograda, na udaljenosti manjoj od 100 km, postoji više balneoloških centara.
Legenda kaže da je srpsku planinu zbog nestvarne lepote za svoj dom birao čak i bog Tar, po kome je ona i dobila ime
Ono što je primetno jeste da se sve više mladih ljudi okreće ovom poslu, pa selo iako malo ima čak deset vinarija.
Možda je upravo to razlog zbog koga se na srpskoj planini sa velikim brojem sunčanih dana u toku godinu može uživati u predelima netaknute prirode.
Zbog obilja vodenih površina i mostova nazivaju ga još i „sremačkom Venecijom“.
Pogled koji doseže do susedne Rumunije i pruža izvanredan prizor
Ono što posetioce posebno oduševljava su vode koje poniru i iznova se pojavljuju, menjajući lice Beljanice u skladu sa jačinom, odnosno popustljivošću tla.
Ova nadaleko čuvena banja dugo je bila pod upravom manastira Vujan, a 1955. godine proglašena je narodnim kupatilom.
Damaskini su bili ugledni plemići iz današnje Rumunije, iz mesta Nemet (Németh), te su članovi ove porodice nosili predikat “de Németh” uz svoje prezime Damaskin (rum: Damaschin, mađ. Damaszkin).