OVO SELO JE PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Porodica sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Čuvajuću tradiciju veliki broj meštana odlučio se za preradu mesa, pa tako odavde u svet odlaze najkalitenija svinjska i goveđa pršuta, ali i slanina i kobasice. Ono što doprinosi njihovoj posebnosti jeste spoj mediteranske i kontitinenatlane klime, kao i specifična ruža vetrova. Porodica Filipović decenijama živi samo od poljoprivrede i još su jedan dokaz da ko može i želi da radi uspeh je neizostavan.
„Kod nas se tradicija sušenja prušute prenosi sa kolena na kolena, to je prvo što se nauči u našem domaćinstvu. Ono što je najvažnije jeste da se nalože bukova drva, a sam proces traja 20 dana i vreme se mora ispraviti tačno u minut. Tu se ništa ne menja, već se prate stari recepti. Jedino što smo menjali jesu samo objekti, koje smo obnovili zahvaljujući državnim subvencijama“, kaže Miladin Filipović.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Uspeh proizvodnje ove porodice sa Zlatibora, kako kažu, leži u zajedništvu i u tome što svi finkcionišu kao jedan, jer samo tako, plodovi rada mogu biti vidljivi. Ne izostaje ni interesovanje najmlađih, pa tako devetogodišnji Milan već ima svoje poslove u domaćinstvu.
"Imam obaveze oko sušare i štale, pomažem svima u kući,ovo je porodičan posao i svako od nas ima svoj deo poslova. Nije mi teško, živim na selu i podrazumeva se da ima posla. Sve se stigne, odličan sam đak i već znam sve da radim i to mi puno znači, jer ću kada porastem nastaviti ovu porodičnu tradiciju" , kaže Milan.
Oko 300 kilograma goveđe i svinjske pršute, slanine, stelje i raznih vrsta kobasice mesečno se proizvede u domaćinstvu Filipovića, ali i neizostavni sir ,kajmak i paprika u pavlaci za čiji kvalitet je zadužena Krsta.
"Preradi se oko 90 litara mleka dnevno, a proizvede se oko pet litara kajmaka i isto toliko sira. Nemamo problem sa plasmanom jer smo kvalitetom osigurali plasman. Po struci sam medicinska sestra, ali sam želela da naučim da proizvodim sir i kajmak, i pronašla sam devojku iz kraja koja je zaista majstor svog zanata u proizvodnji belog mrsa i od nje sam dosta naučila. Ja sam primer da nikada nije kasno da se opredeliš i radiš ono što voliš i da od mladih itekako možeš mnogo toga da naučiš", kaže Krsta.
Gastronomski specijaliteti zlatiborskog kraja itekako su učinili Mačkat prepoznatljivim na turističkoj mapi Srbije. Zaslužne su upravo porodice poput Filipovića koje srpskog domaćina predstavljaju u najlepšem svetlu, onakvog kakav on zaiste i jeste, vredan i gostoprimljiv.
Najviše kupaca suvomesnatih proizvoda ima tokom leta, kada je sezona odmora. Tada stranci koji obilaze Zlatibor, ne zaobilaze Mačkat i vrlo rado , sa ovih prostora ponesu neki suvenir poput čuvene goveđe i svinjske pršute.
DRAGULJ U SRCU SRBIJE Vodena pećina koju MORATE videti, speleolozi su istražili samo njenih prvih 200 metara, za ostatak se čekaju ronioci (FOTO)
Arilje - Iako nije poznata kao Tara i Uvac, reka Panjica koja protiče kroz sela u blizini Arilja pravi je turistički biser koji je od strane posetilaca prepoznat tek pre nekoliko godina, kada su se usled pandemije mnogi upustili u istraživanje predela u Srbiji. Doboko usečen kanjon jedan je od najlepših u ovom kraju i predstavlja pravo blago očuvane, netaknute prirode. Kroz tok Panjice vodi vas staza dugačka oko 1.000 metara, a sve one koji se odluče da je prepešače na samom kraju očekuje nagrada, jer se tu nalazi jedinstvena Vodena pećina.
IDEALNO ZA PRAZNIKE Vodopad Veliki Buk i prelepa priroda Resave, dva sata vožnje od Beograda (FOTO)
Vodopad Veliki Buk, poznat i kao Lisine, je jedan od najvećih vodopada u Srbiji. Nalazi se na obroncima planine Beljanica u istočnoj Srbiji.
Prolećni safari oko Ribničkog jezera, a Gold gondola radi sat vremena duže: Zlatibor već rezervisan za praznike, turisti mogu da uživaju u brojnim sadržajima
Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za oredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
FENOMENALNO Još jedno JEZERO u srcu Zlatibora, za UŽIVANJE I REKREACIJU!
Čajetina - Nakon jezera na Kraljevom trgu i Ribničkog jezera srcu planine, Zlatibor dobija još jednu vodenu atrkaciju, a u pitanju je planirano podizanje gravitacione betonske brane na živopisoj lokaciji Krst, a sve u cilju stvaranja akumulacije za rekreativne svrhe.
Ne bih ovaj pogled na Kablar menjao ni za pogled sa Ajfelovog tornja: Nastavnik muzike vratio se u rodno selo, Radovan u Gornjoj Gorevnici napravio pravi raj
Gradsku vrevu i sivilo asfalta nastavnik muzike iz Čačka, Radovan Tanasijević, odlučio je da zemeni vedrim nebom i cvrkutom ptica. Vratio se u svoje rodno selo Gornju Gorevnicu i na imanju svojih predaka napravio pravi mali raj, za oči i za dušu. Na ognjištu je obnovio sve kao što je bilo nekad, kao što su to činili naši preci.
Komentari(0)