Nije tajna da je organizacija svadbi odavno postala svojevrsni biznis - što svadbenih restorana i muzičara, poslastičara i cvećara, salona venčanica i odela, to i samih mladenaca koji zahvaljujući poklonima "iz koverte" mogu da pokriju sve troškove, ali i zarade koji dinar. Ipak, standard se promenio, cene su porasle, pa i koverte nisu što su nekad bile.
Kome će ljubav rasti a bogadstvo pasti?
Pre nekoliko godina jedna mlada po imenu Milica otkrila je u svojoj ispovesti kakvu je neprijatnost doživela na sopstvenoj svadbi. Naime, njen suprug i ona pozvali su 250 gostiju na svadbu, a pojavilo se tek njih stotinak.
Stari "običaj" koji se smatrao sramotom za celo selo.
Volite svoje majke i ne dajte na njih nikada!
Prvi srpski etnološki film snimljen je u kući porodice Minić, koja i dan-danas, iako je obrasla travom i zapuštena, stoji i čuva uspomene na predratni život u Srbiji.
Naime, krenulo je po zlu, te su doživeli su neverovatnu „seriju nesrećnih događaja“, a kada ih pročitate, verovatno ćete pomisliti da je pred vama scenario za neku komediju.
Sa kraja na kraj Srbije, gde god da krenete, običaji, bilo da su svadbarski ili svečarski, razlikuju se u mnogome. Iako smo isti narod, ljudi iz Beograda ponekad u čudu gledaju na svadbena dešavanja, te zbog reakcija može doći do svađe, čak i kada se radi o samim mladencima.
Kada su u pitanju svadbe, pokloni i koverte sa novcem, mnogi razmišljaju da se ne obrukaju cifrom koju izdvoje. Tako je i Radmila iz Nemačke otišla na svadbu u Srbiju, ali nije se najbolje provela.
Vojvodina u sebi sadrži mnoge kulture, tradiciju, temperament, a poseban miks ima kad su u pitanju svadbe.
Septembar je mesec kada je širom Srbije najviše okićenih kapija, a trubači imaju pune ruke posla. Velike svadbe sa nekoliko stotina zvanica deo su srpske tradicije, a mnogi stari običaji poštuju se i danas.
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Dan kada se mladenci čuvaju od zlih duhova
Srpske svadbe su skup religijskih, mitoloških i magijskih radnji, protkanih folklornim sadržajima. Na iste se poziva rakijom, odnosno buklijom, umesto putem pozivnice.