Na planini Stolovi, iznad Kraljeva, nalazi se stara staza koja vodi do vidikovca poznatog samo lokalnim planinarima. Kažu da sa tog mesta, kad su oblaci niski, možeš istovremeno videti tri kiše i četiri reke koje presijavaju u daljini.
U selima oko Gruže, Jagodine i Kruševca, proleće nije počinjalo bez čorbe od prve koprive i korena celera. Lagana, okrepljujuća i bogata mineralima, ova čorba je bila prirodni lek posle duge zime.
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
"Bosna je teška, teretna zemlja u kojoj nije lako živjeti ako si centimetar viši od ostalih. A meni je sudbina dodelila taj centimetar i osudila na vječno ispaštanje" čuvene su reči Meše Selimovića koje umnogome oslikavaju, zapravo, ceo njegov život.
Život Milunke Savić bio je od početka do kraja borba za pravdu. Ona se borila, ali ništa nije tražila zauzvrat. Poruka koju šalje njena životna priča je "pravda je spora - ali dostižna"
Ako želite da gajite paradajz u saksijama na terasi, evo čime treba da ga zalivate
Manastir Stjenik podno planine Jelice, nedaleko od Čačka, krije neprikosnoveno blago. ispod Jeličinih stena, gde je i crkva u kojoj se čuvaju mošti sveca kog su Turci posekli 1802. godine, izvire i vrelo Svetinja koje ima isceliteljske moći.
Ovako napravljena neće se razlikovati od pite za koju su naše bake pravile domaće kore.
Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
Duboko u šumama iznad Blaca, na stazi koju samo lokalni meštani znaju, nalazi se sedam izvora. Kažu da ako u tišini obiđeš sve izvore i zamisliš istu želju, ona će ti biti uslišena – ali samo ako ne progovoriš dok traje put.
U Pomoravlju, kada bi letnja žeđ zavladala, domaćice su pravile osvežavajući napitak od koprive i nane, kiseljen danima u glinenim sudovima. Zdrav, prirodan i prepun minerala, ovaj čaj danas gotovo niko više ne sprema.
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
U srpskom narodnom predanju, svaki čovek, životinja pa čak i biljka imaju nevidljivu nit koja ih veže za život. Kada ta nit pukne – duša ostaje bez sidra. Kažu da se to ponekad oseti – u snu, u vetru, u trenutku bez razloga.
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.