Da li biste danas jeli ovu hranu od koje nam je nekada išla "voda na usta"? Nema ko je nije voleo u Jugoslaviji
Možda vam ova hrana sada nije privlačna, ali nema ko je nije jeo u "zlatno doba" Jugoslavije
Začin protiv zla: Kako je beli luk postao narodni lek i amajlija?
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Kamen ljubavi na Ozrenu: Gde su se zaklela srca Čučuk Stane i Hajduk Veljka
Na padinama Ozrena, iznad Sokobanje, nalazi se kamen za koji narod veruje da čuva večnu ljubav. Ovaj tihi svedok prošlosti postao je mesto legende, simbol jedne od najromantičnijih priča iz srpske istorije.
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Zlatna tišina Krupajskog vrela: Da li duh iz dubine i dalje čuva blago?
U srcu istočne Srbije, na južnim obroncima Homoljskih planina i svega nekoliko kilometara od Žagubice, u blizini puta koji vodi ka manastiru Gornjak, izvire Krupajsko vrelo — jedno od najtajanstvenijih prirodnih čuda naše zemlje. Voda tirkizne boje izlazi iz krečnjačke pećine, mirna, hladna i duboka, a ispod površine krije se svet koji ni najsmeliji ronioci nisu do kraja upoznali.
SAT I PO VREMENA OD BEOGRADA JE KRISTALNO KUPALIŠTE! Nalazi se pored svetinja i prava je oaza
Dovoljno je samo da pređete improvizovan most od balvana i nalazite se u dvorištu vodenice i kafanice sa najboljom domaćom hranom.
"Od loze Samardžića": Evo kako je nastala pesma Nataše Alimpić: "Kako se priča sa kolena na koleno prenosi..."
Zanimljiva priča o nastanku pesme
Evo ko je zapravo bio Miloš Obilić: Nema Srbina koji nije čuo za ime ovog junaka, ali pravu istinu nijedan ne zna!
Za njega se često vezuju epiteti kao što su junaštvo, hrabrost i otmenost, skromnost i častoljublje.
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
Ovo jelo je proglašeno za najbolje iz Srbije: Majstor otkrio tajnu recepta koja ne postoji na internetu
Čuvene mantije deo su specifične kuhinje i iako se prave i u drugim područjima nigde nemaju takav ukus kao u Novom Pazaru
Danas slavimo dva VELIKA SVETITELJA koja BRIŠU STRAH: Za zaštitu od zlih sila pomolite im se OVIM REČIMA
Vernici SPC 31. jula molitveno se sećaju Svetih mučenika Emilijana i Jakinta. Veruje se da bi na ovaj dan trebalo zapaliti bosiljak ispred kuće kako bi se porodica zaštitila od groma i vatre.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
Kuvani paradajz s belim lukom i peršunom: Letnje jelo koje su spremale naše bake
Lagan, osvežavajuć i neodoljivo mirisan, kuvani paradajz s belim lukom i peršunom nekada je bio nezaobilazno jelo u letnjim danima širom Srbije. Danas se retko priprema, ali svaki zalogaj vraća u vreme kada se znalo šta je dobar ručak po vrelom danu.
Planina koju vetar zaobilazi: Tragovi predaka na Tupižnici
Na istoku Srbije, daleko od turističkih ruta i signala mobilne mreže, nalazi se planinski vrh koji čak i vetar zaobilazi u tišini. Veliki Vetren, najviši vrh planine Tupižnice, nije poznat širokoj javnosti, ali među meštanima okolnih sela važi za posebno mesto — ono gde se čuju samo sećanja.