U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
U šumama istočne Srbije, pred kraj leta, postoji verovanje da se pojavljuje šumska gospa – biće koje ne traži ništa, ali sedi u tišini blizu staza. Ne govori, ne gleda, ali zna da podseti.
U narodnom verovanju, duvanje maslačka nije samo igra. Ako vetar ne duva, a neko duva maslačak – verovalo se da želja ne zna kuda da ide. Tada se može vratiti onome ko nije bio spreman da je primi.
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
Sok od zove je neizostavan deo detinjstva mnogih od nas, ali da li ste znali da od ovog mirisnog cveta možete napraviti i prirodni šampanjac?
Paradajz je jedna od onih pristupačnih, običnih biljaka kod kojih stvar nije do kraja jasna: da li je paradajz voće ili povrće? Treba nam odgovor jednom zasvada.
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
U narodnoj tkanini, svaki konac ima svoje mesto – osim jednog. U nekim selima centralne Srbije, žene su ostavljale jedan kraj konca nedovezan, pušten da visi sa razboja pored kolena. Verovalo se da ta nit nosi ono što se u tkanju ne izgovara, ali se mora pustiti.
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Očekuje se povećanje broja turista i turističkog prometa u Topoli. U Topoli se gradi Oplenačka eko-staza.
Sastojak od kojeg cveće raste kao ludo stavlja se na dno saksije prilikom sadnje.
Prošlo je 19 godina od kako je Slobodan Milošević preminuo u Hagu. Njegovo telo je transportovano u Srbiju i sahranjeno u Požarevcu, ispod lipe u dvorištu porodične kuće.
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine u 15.05 časova, usled moždanog krvarenja i moždane kome, a sahranjen je 8. maja.
Caka je u dizanom testu za kiflice sa sirom koje će svaki zalogaj učiniti preukusnim.
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.