"NISI MI NI DO KOLENA!" Evo kako TO KAŽU na drugim jezicima
Kad želimo nekome da stavimo do znanja koliko nam nije ravan, u srpskom jeziku imamo jasnu i oštru meru: „Nisi mi ni do kolena.“
OVO SIGURNO NE ZNATE: Kako golub pismonoša zna put do kuće?
Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove?
ZAŠTO SE VUNENE ČARAPE NOSE NA OSTROG? Ovo je priča o čudu, dubokoj simbolici i narodnom verovanju koje traje vekovima
Vernici već vekovima donose vunene čarape u manastir Ostrog.
Ona je bila najlepša glumica Jugoslavije, on je osvojio sva naša srca, a njega su obožavale ćerke predsednika: Ove naše poznate ličnosti su se zamonašile
Nekada su im godila svetla reflektora i sva medijska pompa koja se stvara oko njih, a onda su odjednom osetili neverovatan mir u našim pravoslavnim zdanjima.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Jelen kao vodič duše: Predanja o životinji koja prati pokojnika kroz šumu ka svetlosti
U narodnom predanju Srbije, jelen nije bio samo plemenita zver. Verovalo se da se pred smrt, posebno kod „mirnih ljudi“, može pojaviti jelen – da im pokaže put kroz tamu i odvede ih tamo gde duša treba da ode.
Sveća koja ne kaplje – znak ili opomena: Letnji običaj posmatranja plamena uoči velikih praznika
U danima pred Petrovdanski i Gospojinski praznik, palila se sveća koja je morala da gori bez kapljanja. Ako plamen krene da titra, a vosak krene niz stranu – verovalo se da dom ima nerečenu reč. Ako sveća izgori čisto – zna se da tišina nije ostavila teret.
Koren kantariona ne nosi se u torbi kad dan traje više od deset sati
Iako se kantarion koristi kao lek, narodna verovanja kažu da leti, kad je dan najduži, ne treba nositi svež koren uz telo. Tada, verovalo se, biljka više ne leči – već počinje da uzima ono što nije njeno.
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Napustio školu a bio mega talenat, u životu ga pratio uspeh, al više je voleo kafanu: On je poslednji Beogradski mangup
Dijamant brušen na kaldrmi rodnog Beograda,Dušan Prelević Prele bio je mnogo toga: fudbaler, roker, glumac, boem, pisac, scenarista…
Letnje grančice gloga i običaj „vezivanja za snagu“ u periodu između Petrovdana i Velike Gospojine
U selima Srbije grančica gloga tokom leta ne bere se za čaj, već za snagu. Nosi se uz telo ili stavlja pod jastuk – ali tek kad se izgovori misao, jer glog ne čuva onoga ko ne zna šta nosi.
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
„Šumska gospa“ iz avgustovskog predanja: Biće koje dolazi samo kada se zaboravi ime one koja je otišla bez pozdrava
U šumama istočne Srbije, pred kraj leta, postoji verovanje da se pojavljuje šumska gospa – biće koje ne traži ništa, ali sedi u tišini blizu staza. Ne govori, ne gleda, ali zna da podseti.
Maslačak u koji se ne duva kad nema vetra: Letnje verovanje o želji koja se ne nosi svakome
U narodnom verovanju, duvanje maslačka nije samo igra. Ako vetar ne duva, a neko duva maslačak – verovalo se da želja ne zna kuda da ide. Tada se može vratiti onome ko nije bio spreman da je primi.