Supruga Miloša Crnjanskog je važila za najlepšu Beograđanku, ukrao joj je srce na fakultetu i ludo ga je volela do kraja života iako nije bio svetac u braku
Srbi su odavno poznati po negovanju različitih običaja, a posebno su specifični oni koji se odnose na razna slavlja. Posebno se u Srbiji pompezno prave svadbe. U selima je još uvek aktuelno određena vrsta utrkivanja ko će napraviti veću svadbu "o kojoj će se pričati".
Kiša u Beogradu ne mora da znači i dosadan dan. Umesto da odustanete od planova, glavni grad nudi mnoštvo mesta i aktivnosti u kojima možete uživati pod krovom. Od muzeja i galerija, preko toplih kafića, do pozorišta i tržnih centara – Beograd ima skrivena utočišta koja kišne dane pretvaraju u nezaboravno iskustvo.
Dani kada priroda utihne, a duša naroda progovori kroz običaje
Kada narod živi vekovima u dodiru s drugim narodom, reči postaju mostovi. Srpske reči ulazile su u svakodnevni turski govor, prilagođavale se izgovoru i pisanju, ali nikada nisu nestale. One su preživele promene carstava, padove i uspon civilizacija – i do danas ostale u jeziku miliona ljudi.
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Smeštena usred banatske ravnice, između Novog Bečeja i Novog Miloševa, Bazilika Arača predstavlja jedan od najtajanstvenijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Njene ruševine i danas plene pažnju, podsećajući na vekove kada su u ravnici Banata preplitane religije, narodi i legende.
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
Na samo sedam kilometara od Loznice nalazi se Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, najvećeg reformatora srpskog jezika. Ovo selo danas je jedno od najposećenijih kulturno-istorijskih destinacija u Srbiji i pravo mesto gde istorija oživljava.
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Manastir Crna Reka, skriven u klisuri između Tutina i Novog Pazara, jedno je od najneobičnijih i najtajanstvenijih mesta srpske duhovnosti. Uklesan u stenu iznad reke, sa crkvom u pećini i moštima Svetog Petra Koriškog, ovaj manastir vekovima privlači vernike, ali i ljubitelje istorije i prirode.
Nikola Vranić, kojeg često zovu gospodin sa asflata, bavio se više od tri decenije baletom, a onda je spletom okolnosti izgubio sve i od 2017. godine se uglavnom nalazi na ulici.
Velika ljubav Iva Lole Ribara bila je njegova verenica Sloboda Trajković. Rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat. Njen otac Svetolik, ugledni apotekar, nazvao ju je tako u ime trijumfa slobode.
Princ Đorđe Karađorđević (1887–1972) bio je najstariji sin kralja Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke Petrović-Njegoš. Rođen je posle sestara Jelene (1884–1962) i Milene (1886–1887, umrla kao beba), a pre braće Aleksandra (1888–1934) i Andrije (1890, preminuo kao beba). Kao prvorođeni sin, od rođenja je bio predodređen da nasledi presto, ali je splet karaktera, tragičnih događaja i dvorskih intriga preokrenuo njegovu sudbinu.
Na jugozapadnim obroncima Fruške gore, na oko dva kilometra severno od sela Divoš, smestio se manastir Kuveždin. Okružen šumom, baštama i potokom koji protiče pored njegovih zidina, na nadmorskoj visini od oko 150 metara, on je kroz vekove bio i duhovno uporište i simbol istrajnosti. Posvećen je Svetom Savi i Svetom Simeonu Mirotočivom, a njegova prošlost krije burna stradanja i neprekidna vaskrsavanja.
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.